Како је настала Ноћ вјештица

Ноћ вјештица, празник који данас повезујемо са „страшним” костимима, маскама и слаткишима, има коријене који воде далеко у прошлост.

Иако се данас слави као весела и разиграна традиција, поријекло ноћи „када се свјетлост гаси, а сенке оживљавају” обавијено је мистиком, древним вјеровањима и страхопоштовањем према силама природе и „оноземаљског” свијета.

Поријекло Ноћи вјештица сеже дубоко у древне паганске обичаје. Вјерује се да овај празник потиче од келтског фестивала Самхајна (што дословно значи „крај лета“), који се обиљежавао на крају жетве, у ноћи између 31. октобра и 1. новембра. За старе Келте то је био почетак нове године, тренутак када љето уступа мјесто зими и када се, по народном вјеровању, танка завјеса између свијета живих и свијета мртвих подиже. Душе преминулих тада су могле да посјете земљу, а људи су палили ватре и облачили страшне маске како би их отјерали или умилостивили.

Када је хришћанство стигло у келтске крајеве, католичка црква је овај празник постепено повезала са Даном свих светих, који се до 7. вијека, првобитно, славио 13. маја, док се данас слави 1. новембра. Вече уочи тог дана постало је познато као All Hallows’ Eve — Ноћ свих светих, што је вријеменом прерасло у назив Halloween, односно Ноћ вјештица.

Журке за Ноћ вјештица су врло популарне у многим земљама, посебно у Сјеверној Америци и Западној Европи. Људи се обично маскирају у разне застрашујуће или занимљиве костиме, обично вјештице, вампире, зомбије, али и принцезе, суперхероје итд.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.