Истраживање: Због чега се лако гојимо, а тешко мршавимо?

Годинама се вјеровало да метаболизам почиње да се успорава већ послије тридесете године и да због тога тијело из године у годину сагоријева све мање калорија.

Многи су управо у томе тражили објашњење за вишак килограма у средњим годинама. Међутим, резултати великог истраживања објављеног у научном часопису Сциенце показују да је стварност знатно другачија - метаболизам остаје стабилан током већег дијела одраслог живота и примјетно се успорава тек након 60. године.

Шта је заправо метаболизам?
Метаболизам представља скуп свих биохемијских процеса у организму који омогућавају нормално функционисање тијела. Његова основна улога је да обезбиједи енергију ћелијама за раст, обнављање ткива и одржавање свих виталних функција.

Осим што ствара и користи енергију, метаболизам помаже организму да елиминише штетне материје, токсине и нуспродукте који настају током различитих процеса или доспијевају у тијело храном, ваздухом и лијековима. Укупна дневна потрошња енергије састоји се од базалног метаболизма (енергије потребне за основне животне функције), физичке активности и енергије која се троши на варење хране.

Бебе имају најбржи метаболизам
Међународни тим научника анализирао је податке више од 6.400 људи из 29 земаља, старости од свега осам дана до 95 година. Циљ је био да утврде колико калорија људи сагоријевају током уобичајених дневних активности. Резултати су показали да је метаболизам најбржи у првој години живота. Бебе тада троше и до 50 одсто више енергије од просјечне одрасле особе, што је очекивано јер у том периоду интензивно расту, развијају нервни систем и стварају ново ткиво.

Током дјетињства и адолесценције метаболизам се постепено успорава, да би око 20. године достигао ниво карактеристичан за одраслу особу.

Између 20. и 60. године готово да нема промјена
Највеће изненађење истраживања било је откриће да се метаболизам код одраслих људи готово не мијења током наредних четрдесетак година. То значи да особа од 25 и особа од 55 година, уколико имају сличну тјелесну тежину и ниво физичке активности, могу имати готово исту потрошњу енергије. Тиме је доведено у питање увријежено мишљење да се метаболизам аутоматски успорава чим пређемо тридесету.

Стручњаци истичу да су за добијање килограма у средњим годинама много важнији други фактори - мање кретања, губитак мишићне масе, промјене животних навика, стрес, недостатак сна и већи унос калорија.

Према резултатима истраживања, тек након 60. године метаболизам почиње примјетније да успорава. Потрошња енергије тада опада у просјеку око 0,7 одсто годишње, па особе старије од 90 година троше приближно 26 одсто мање енергије него људи средњих година. Научници сматрају да су за то одговорни природни процеси старења, попут смањења мишићне масе, промјена у раду органа и мање активности ћелија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.