Фото: Илустрација
Ново истраживање потврдило је оно познато осјећање успореног времена током вјежбања. У студији су учесници возили стационарни бицикл и затим током пауза покушавали да процене трајање од 30 секунди.
Резултати су открили да су процјене у просјеку биле брже од стварног времена за око 8-9 процената. Другим ријечима, субјективно им је изгледало као да вријеме протиче спорије.
У теретани вријеме заиста дјелује као да тече спорије
Иако се ова појава често посматра као психолошка, истраживачи указују да је однос између физичког напора, мождане перцепције времена и самоконтроле много сложенији. Учесници су три пута прелазили исту руту од 4000 метара у различитим условима: самостално, са симулираним противником и у директној “трци”. Ипак, присуство ривала или промјена интензитета није значајно промјенила њихову перцепцију времена.
Студија је изведена на 33 добровољца, иако мањег обима, представља вриједан допринос науци о спорту и психологији. Истраживачи из Холандије и Енглеске истичу да правилно одређивање темпа у спорту зависи од тачног осјећаја за вријеме. Врхунски спортисти, попут Мајкла Фелпса, користе визуелизацију и осјећај ритма током припрема. Ако спортиста субјективно “продужи вријеме”, то може пореметити брзину и утицати на крајњи резултат.
Аутори очекују да даља истраживања разјасне како интензитет вјежбе, спољашњи подражаји и дужина трајања физичке активности утичу на осјећај протока времена. У будућности би модерни алати, попут динамичког освјетљења синхронизованог са темпом вјежбања, могли унапредити тренинге спортиста који зависе од прецизног темпа, преноси Бенчмарк.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.