Хоће ли новац ускоро изумријети

Глобално, број безготовинских плаћања и даље снажно расте, а нарочито скачу "брзи" (инстант) трансфери и е-новац.

Преглед тржишта биљежи континуирани пад кориштења готовине кроз показатеље попут подизања са банкомата, уз убрзан раст трансфера и е-новца.

У еврозони се преференције потрошача помјерају: 2024. је 55 одсто грађана изјавило да у трговини радије плаћа картицама или другим безготовинским средствима (22 посто преферира готовину), док већина и даље жели да готовина остане доступна као опција.

У САД-у, "Дневник начина плаћања" Федералних резерви показује да је удио готовине 2024. пао на 14 посто свих трансакција, при чему картице чине око двије трећине по броју плаћања.
У којој смо фази?

Земље с развијеним реал-тиме инфраструктурама и мобилним новчаницима ушле су у зрелу фазу економија са малом употребом готовине; друге су у транзицији; а дио тржишта остаје "кеш-интензиван".

У еврозони кеш је и даље најчешћи начин плаћања по броју трансакција, али му удио убрзано клизи (процјене ЕЦБ-а за 2024. говоре о око 52 одсто трансакција у готовини наспрам 59 одсто у 2022.).

Шведска је практично "дигитал-фирст", тек једна од десет куповина у продавници плаћа се готовином, иако су власти задржале нагласак на отпорности и доступности кеша.
Најпопуларнији канали плаћања данас

– Картице (физичке и "токенизиране" у мобителима) остају доминантне у трговини и онлине. У САД-у држе око 2/3 плаћања по броју; у еврозони су први избор у преференцијама.

– Мобилни новчаници и QР: Кина је масовно "мобиле-фирст" (Алипаy/WеЦхат Паy користе стотине милиона људи; комбиновано преко 90 одсто мобилних плаћања).

– Инстант плаћања: Пиx је национални феномен у Бразилу (преко три четвртине становништва га користи; шири се на аутоматска плаћања). Индија кроз УПИ руши рекорде. САД шири ФедНоw (1.300-1.400 банака су се прикључиле). ЕУ је усвојила Регулативу о инстант плаћањима која обавезује банке да их понуде 24/7.
Ко предњачи?

У процесу, генерално, предњаче нордијске земље (Шведска, Норвешка): најмањи удио кеша, висока пенетрација картица и мобилних рјешења; инфраструктура и законске мјере ипак чувају "цасх фаллбацк".

Кина има најдубљу интеграцију мобилних новчаника у свакодневицу (QР плаћања, супер-апликације). Индија и Бразил су глобални лидери реал-тиме плаћања (УПИ, Пиx) с огромним бројевима и снажним утјецајем на финансијску укљученост и трошкове за трговце, пише БизнисИнфо.
Предности и мане дигиталних плаћања

Главне предности дигиталних плаћања су удобност и брзина (тап-то-паy, QР, инстант), нижи трошак за трговце (нарочито код Пиx/УПИ), боља евиденција и борба против сиве економије, финансијска укљученост (мобилни новац и реал-тиме трансфери отварају врата безбанковним корисницима). Примјери Пиx-а и УПИ-ја показују како државне платформе могу смањити накнаде и проширити досег.

Ипак, процес са собом носи и бројне изазове. То су првенствено приватност и надзор (сваки траг је дигиталан), дигитална искљученост (старији, рурални, нископримајући), оперативни ризик и отпорност (падови мрежа, кибернапади – зато многе земље чувају кеш као резерву), тржишна концентрација и накнаде (овисност о картичним мрежама/биг тецх платформама), те геополитичке напетости око домаћих платних мрежа.

Шведска и Аустралија експлицитно наглашавају да кеш мора остати доступан за кризе.

Иако је удио готовине у многим земљама пао на једноцифрене или ниске двоцифрене нивое, већина становништва и даље жели да кеш постоји као опција – а поједине владе чак уводе обавезу његовог прихватања у кључним секторима (нпр. Аустралија од 1. јануара 2026. за есенцијалне услуге). Тако да кеш неће ускоро изумријети.

Прогнозе великих консултантских кућа говоре да ће пад трајати, али не линеарно и не свуда једнако; глобална употреба кеша је 2024. била око 80 одсто нивоа из 2019. и опада око 4 одсто годишње.

Чак и у "најдигиталнијим" земљама, готовина остаје стратешка резерва и социјална сигурносна мрежа – па је реалније очекивати лагано одумирање него потпун нестанак.

У пракси, "функционална безготовиност" (гдје кеш постоји, али га ријетко користимо) могла би постати норма у многим развијеним економијама до краја ове деценије, док ће глобално кеш опстати и у 2030-им због структуре дохотка, инфраструктуре и навика.

Дакле, дигитално плаћање побјеђује у практичности и цијени. Кеш губи тло, али остаје кључан за отпорност и инклузију. Умјесто "смрти кеша", извјеснији је дуги залазак: све рјеђа употреба, уз регулаторну заштиту доступности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.