Двије огромне експлозије у свемиру у размаку од четири минута: Нико не зна зашто!

Астрономи су открили догађај без преседана у свемиру. Два потпуно различита избијања гама зрачења, међу најмоћнијим експлозијама у универзуму, дошла су из истог дијела универзума, у размаку од само четири минута.

Откриће је толико необично да би могло да промени тренутно разумијевање поријекла таквих експлозија.

Гама-зраци, познати као ГРБ-ови, научници генерално дијеле у двије групе. Кратки изливи трају мање од двије секунде и обично су узроковани спајањем неутронских звијезда или других изузетно густих космичких тијела, попут црних рупа.Дуги бљескови трају дуже од двије секунде и најчешће се јављају када се језгро масивне звијезде уруши на крају свог животног вијека. Али нови догађај, означен као ГРБ 160425А, показује карактеристике оба типа, што не одговара постојећим објашњењима, пише Сајенсалерт.

Двије експлозије у размаку од четири минута
Необичан сигнал је забиљежила свемирска опсерваторија Нил Герелс Свифт 25. априла 2016. године. Научници су касније анализирали податке и утврдили да се заправо ради о два различита бљеска гама-зрака, раздвојена периодом без таквог зрачења.Извор се налази у веома удаљеној галаксији, а свјетлости је требало приближно 5,5 милијарди година да стигне до Земље. То значи да се догађај догодио скоро милијарду година прије формирања Сунчевог система, а његово зрачење је стигло до наших инструмената тек 2016. године.

Научници сматрају да је изузетно мало вјероватно да су двије потпуно неповезане експлозије могле случајно произвести сигнале из готово истог правца у тако кратком временском периоду. Стога претпостављају да оба експлозије имају заједничко порекло.

„Ово је до сада једини забиљежени догађај са таквом карактеристиком“
„Ово је једини забиљежени догађај са тако необичним својством. Помислио бих да су то два независна избијања, али вјероватноћа да се догоде заједно, у истом смјеру и отприлике у исто време, је толико мала да морамо претпоставити да пар има заједничко порекло“, рекао је астрофизичар Бинг Жанг са Универзитета у Хонг Конгу.

Жанг је један од аутора студије, објављене у часопису Натуре Астрономy. Научници су анализирали трајање, енергију и друга својства оба сигнала и закључили да сваки од њих спада у другу, раније познату групу гама-зрачења.

Прва експлозија је трајала 1,7 секунди, друга више од 50
Први експлозив, означен као Г1, трајао је само 1,7 секунди. Његова својства одговарају кратким експлозијама које се обично повезују са спајањем изузетно густих небеских тијела, као што су неутронске звијезде.Након отприлике четири минута, уследила је друга провала, Г2, која је трајала 51,2 секунде. Њене карактеристике одговарају дугим експлозијама, које се најчешће повезују са колапсом масивних звијезда и њиховим експлозијама.

Енергија ослобођена током другог избијања је посебно изненађујућа. Према Жанговом објашњењу, укупна енергија коју је Сунце емитовало током цијелог свог животног вијека није довољна да објасни његову снагу ако се претпостави да се зрачење подједнако шири у свим правцима.

Међутим, гама-зраци обично ослобађају енергију у уским сноповима, што значајно мијења процјене стварно ослобођене енергије. Научници стога морају узети у обзир и смјер простирања зрачења како би проценили снагу експлозије.

Три необичне карактеристике које немају објашњење
Овај догађај се разликује од претходно забиљежених провала по три кључне карактеристике. То су двије јасно одвојене експлозије, између којих је била пауза од неколико минута, и свака има карактеристике другачијег типа гама-зрачења.

Проблем је у томе што су ове двије врсте експлозија обично повезане са потпуно различитим процесима. Једну узрокује спајање густих небеских тијела, другу колапс масивне звијезде. Њихова појава у истом догађају стога представља велики изазов за постојеће теорије.

Пет могућих објашњења, али ниједно убедљиво
Истраживачи су размотрили пет могућих објашњења. Прво је да су се радило о двема неповезаним експлозијама у различитим галаксијама које су се случајно кретале ка Земљи у размаку од само неколико минута.

Вјероватноћа да се таква подударност догоди у датом тренутку и на датом дијелу неба процјењује се на приближно два према трилиону. Чак и када се узму у обзир све године посматрања опсерваторије Свифт, таква подударност остаје изузетно мало вероватна.

Друга могућност је да су се двије неповезане експлозије догодиле у истој галаксији, али на различитим локацијама. Научници процењују да је ова подударност још мање вероватна од прве могућности.

Да ли је друга експлозија била наставак прве?
Трећи сценарио претпоставља да је у питању ријетка врста кратког избијања које производи додатно, слабије зрачење након почетне експлозије. Такви догађаји су познати, али у овом случају друго избијање је било прејако, а интервал између сигнала предугачак.

Четврта могућност је да је први, кратки бљесак био само прелудијум главне експлозије масивне звијезде. Међутим, научници вјерују да би такав почетни бљесак морао бити знатно слабији од оног који су забиљежили.

Можда је то раније непознати механизам
Пето објашњење претпоставља да су се експлозије догодила у истом сложеном систему који укључује више небеских тијела. У таквом систему, могла би се догодити спрегнута експлозија са карактеристикама два различита типа гама-зрачења.Али истраживачи још увијек не знају какав систем би могао да произведе такав догађај, или који физички механизам би могао да повеже процесе који се иначе сматрају одвојеним. Дакле, ни ово објашњење не нуди коначан одговор.

„Исцрпили смо све могућности“
„Ту настаје проблем. Исцрпили смо све могућности“, признао је Жанг.

„Сви сценарији имају озбиљне тешкоће. Као теоретичар који проучава гама-зрачење више од двије деценије, ово је за мене био прави изазов“, закључио је.

Истраживање је објављено 23. октобра 2026. године у научном часопису Натуре Астрономy под насловом „Испреплетени кратки и дуги γ-зраци са раздвајањем од 4 минута“. Аутори сматрају да ово откриће може захтјевати преиспитивање начина на који научници класификују гама-зраке и објашњавају њихово порекло.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.