Алармантно упозорење љекара: Ако овако хрчете, у великом сте ризику

Главна карактеристика ове групе поремећаја је ненормалан образац дисања током спавања, а у неким случајевима овај образац може бити присутан и након буђења.

Апнеја у буквалном преводу значи одсуство даха, односно престанак дисања. Када причамо о поремећајима, најчешћа је опструктивна апнеја у спавању (ОСА), праћена централном апнејом у спавању (ЦСА), хиповентилационим поремећајима у сну и хипоксемичним поремећајем везаним за спавање.

Ноћни симптоми апнеје
Карактеристичне су ноћне и дневне тегобе. За обје групе симптома, поред разговора са самим пацијентом, пожељно је поразорати са члановима породице, партнерима и колегама, с обзиром на то да особа која болује од апнеје често није свјесна својих тегоба, посебно током ноћи.Ноћни симптоми обухватају:

кратко вријеме успављивања (брзо заспи, чим легне или прије намјере да заспи током гледања ТВ-а, разговора и слично),
гласно хркање праћено прекидима дисања, понекад гушењем, што се завршава буђењем, осјећајем страха и немира,
лупање срца,
знојење,
горушицу,
сува уста.
Такође, могуће је ноћно мокрење, јаке главобоље и отежано дисање.

Јутарњи и дневни симптоми
Ујутру пацијенти пријављују осјећај умора, поспаности, сувоћу уста, горушицу или надимање. Могу се јавити и главобоља, проблеми са расположењем, раздражљивост, те потешкоће у пажњи или памћењу.Током дана, доминантан симптом је прекомјерна дневна поспаност, која се може манифестовати као потреба за спавањем, али и као умор, тежина у рукама и ногама, те психичка и физичка тромост. Ово је посебно опасно у ситуацијама које захтијевају висок ниво будности, попут вожње моторног возила или управљања захтјевним системима.

У скорије вријеме све се више препознаје и заједничко присуство несанице и опструктивне апнеје у спавању (тзв. COMISA), гдје пацијенти помињу лак и испрекидан сан, низак квалитет сна и честа буђења.

Фактори ризика за настанак ОСА
Основни фактори ризика су:

мушки пол и године живота,
централна гојазност и велики обим врата,
одређена структура костију лица,
дуготрајно хркање,
конзумирање алкохола и цигарета,
менопауза и постојање претходних болести.
Препознаје се и генетичка предиспозиција, али и утицај хроничних обољења.

Који типови апнеје постоје?
Опструктивна апнеја у сну (ОСА) је најчешћи поремећај и представља хроничну прогресивну болест са репетитивним прекидима вентилације током спавања усљед потпуног или дјелимичног колапса ждријела. Овај престанак дисања праћен је падом нивоа кисеоника у крви и буђењем. Тежина болести се утврђује према индексу апнеје-хипопнеје (АХИ) броју прекида дисања по сату сна.Централни поремећаји дисања у сну (ЦСА) препознају се смањењем или потпуним престанком протока ваздуха уз мали или никакав респираторни напор. Виђа се код пацијената са срчаном инсуфицијенцијом, атријалном фибрилацијом, акромегалијом или хроничном бубрежном инсуфицијенцијом, а може бити изазвана и лијековима (опиоиди) или боравком на великој надморској висини.

Колико су честа ова стања?
Док је ЦСА рјеђа у општој популацији (око четири одсто пацијената у клиникама за спавање), опструктивна апнеја у спавању има високу учесталост. Процјене показују да више од 936 милиона људи широм свијета има неки ниво ОСА.

Претпоставља се да је умјерена до тешка ОСА присутна код скоро 1.400.000 одраслих особа у Србији, од чега код преко 90 одсто није чак ни постављена сумња на дијагнозу.

Како се успоставља дијагноза и како се лијечи?
Дијагноза се поставља на основу клиничке слике, стандардизованих упитника и објективних тестова. Златни стандард је комплетна цјелоноћна полисомнографија (ПСГ) у специјализованим центрима, док се све чешће користи и портабилна кардиореспираторна полиграфија која се може извести у кућним условима.

Терапијски приступ мора бити мултидисциплинаран:

ЦПАП апарати: Најдјелотворнија метода је примена континуираног позитивног притиска ваздуха путем маске (ЦПАП).

Бихевиорална терапија: Редукција тјелесне тежине, елиминација алкохола и цигарета, те избјегавање спавања на леђима (позициона терапија).

Орални системи и хирургија: Примена оралних протетских система или хируршке интервенције код анатомских деформитета.

Најновије методе: Истраживања показују позитивне ефекте примене тирзепатида код гојазних пацијената, као и електричне стимулације нерва хипоглосуса путем имплантираних система.

Уколико се овај поремећај не дијагностикује и не лијечи на вријеме, могу настати тешки поремећаји кардиоваскуларног система, плућа и метаболизма, уз већу учесталост депресије и малигних болести, преноси Стетоскоп.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.