Ускоро излази ново издање “Хобита” на српском језику: Билбо Багинс у вјечној авантури

Бранислав Предојевић
Ускоро излази ново издање “Хобита” на српском језику: Билбо Багинс у вјечној авантури

Једно од кључних дјела савремене епске фантастике, Толкинов роман “Хобит”, доживио је ново издање на српском језику, у преводу Данка Јешића.

Издавач је “Публик практикум”, а ова величанствена и неодољива авантура испуњена неизвјесношћу и суптилним хумором, која говори о предусретљивом и мирном хобиту, господину Билбу Багинсу и његовом невољном удјелу у опасној потрази за змајевим златом у друштву чаробњака Гандалфа и дружине патуљака, скоро 85 година представља омиљено штиво генерација читалаца широм свијета уз 100 милиона продатих примјерака.

Билбо Багинс, главни јунак, први је становник Округа који је постао славан и својим дјелима отворио је пут свом народу за чувени подухват Дружине прстена, описан у култној трилогији “Господар прстенова”. Велики чаробњак Гандалф предложио га је као сапутника Торину и Патуљцима. Испрва крајње несклон пустоловини, Билбо оклијева и нерадо креће на тегобан пут ка Самотној планини и не слутећи шта ће му се све десити.

Толкину је то био први роман фантастике и почео га је писати раних тридесетих. Према његовим ријечима, писање је почео једног дана када је оцјењивао студентске радове. Угледао је празан лист папира и на њега са изненадним надахнућем записао ријечи: “У једној рупи у земљи живио је хобит.”

Године 1932. писац је завршио рукопис, брзо нацртао и мапу свијета у којем обитавају Хобити. Прво издање “Хобита” стигло је пред енглеске читаоце 1937. године уз сјајне реакције па је издавач брзо тражио наставак. Обимну трилогију “Господар прстенова”, коју чине књиге “Дружина прстена”, “Двије куле” и “Повратак краља” Толкин је писао од 1936. до 1949. године. Прва два дјела изашла су тек 1954. године, а трећи годину касније.

Много је расправа написано о томе шта је Толкин хтио да каже својим дјелом и да ли је, с обзиром на вријеме настанка романа, стварајући ликове злих Орка мислио на нацисте или на комунисте. Осим у политичком “Хобита” су тумачили многи и у филозофском, религијском, културолошком па чак и езотеричном кључу. Толкин, ратни ветеран Првог свјетског рата, одговарао им је како не подноси алегорију нити га занимају књиге са тезом.

Режисер Питер Џексон, након екранизације “Господара”, екранизовао је роман “Хобит”, као филмску трилогију у периоду 2012-2014. Уз филмску екранизацију књига је доживјела бројне анимиране, позоришне и стрип адаптације, а на основу ње урађено је неколико видео-игара.

Ново издање “Хобита” рађено је у брошираном повезу, а из “Публик практикума” стижу најаве да ће ускоро бити понуђено и тврдокоричено издање.

Средња земља

Радња романа догађа се у фиктивном континенту Средњој земљи, гдје живе добри и зли чаробњаци, вилењаци, хобити, патуљци, тролови и многа друга бића из ауторове маште. Хобити су доброћудна мала бића, која живе у рупама у земљи. Никад не носе ципеле, јер имају длакаве табане и несразмјерно велика стопала. Главни мотив приче је вјечна борба добра и зла.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана