Умро Мерл Хагард, икона кантри-фолк музике VIDEO

Икона кантри музике Мел Хагард, често називан "пjесником обичног човjека", умро је данас у свом дому у Калифорнији, на свој рођендан, када је напунио 79 година.

Вијест о смрти музичара који је у својим пјесмама опјевао тешко одрастање и тежак живот, али и емотивност због које постао омиљен пренијели су амерички електронски медији, а потврдила је агенција Асошијејтед прес.

Хагардов менаџер Френк Мал рекао је АП-у да је Хагард умро од упале плућа, са којом се мјесецима борио. Музичар је имао заказане бројне концерте, али га је упала оба плућна крила натјерала да откаже неколико концерата ове године.

Хагард је превазишао сиромаштво и затвор и прославио се својим пјесмама о одметницима, аутсајдерима, али и истрајном патриотизму, опјеваном у хитовима "Okie From Muskogee" или "Sing Me Beck Home".

Овај врхунски гитариста, виолиниста, композитор и пjевач, члан Куће славних кантри музике снимао је музику и свој баритон дуже од четири деценије и објавио је десетине албума и синглова који су стизали до врхова топ листа.

Хагард и још једна калифорнијска кантри легенда, Бак Овенс, основали су шездесетих година чувени звечећи Бејкерсфилд звук, који је био у суштој супротности са угладјеним звуком обогаћеним гудачима који је био популаран у Нешвилу.

Хагард се издигао из бучне калифорнијске кантри сцене. Прво је снимао за локалног издавача Тали, а онда је потписао за Кепитол. Током каријере је постао један од највећих и најпопуларнијих фигура у овом жанру музике, пошто је произвео 38 пjесама које су се пеле на прва мjеста топ листа.

Деценијама је наступао са пратећим бендом Странгерс. Међју највеће хитове му спадају контроверзна "Okie From Muskogee", пjесма која је често алтернативно тумачена као реакционарска химна доброћудног човjека из срца земље у постниксоновској ери; као и популарне и често обрађјиване баладе као што су "Today I Startded Lovin You Again", "If We Make It Through December" или "Hungry Eyes".

Његове пjесме бржег темпа, као што су "The Bottle Ler Me Down", "I Think I’ll Just Stay Here and Drink" или " Working Man Blues" доприњели су стварању прототипа кантри хонки-тонк хитова из шездесетих или седамдесетих.

Хагард је рођен у граду Оилдејл у Калифорнији, гдје су се његови родитељи доселили из Оклахоме током Велике депресије. Одрастао је у теретном вагону који су његови родитељи претворили у дом.

Отац му је умро када је имао девет година, тако да је дјетињство провео бавећи се ситним криминалом, због чега је све више времена проводио у затвору. У исто вријеме, стицао је репутацију првокласног пјевача и инструменталисте. Послије неуспјеле пљачке, осуђен је на три године затвора у Сан Квентину, гдје је провео три године.

Током казне гледао је наступ Џонија Кеша из 1958. године у Сан Квентину, што му је била посебна инспирација. Њих двојица су се касније спријатељили и постали су ; обожаваоци музике оног другог.

Послије изласка из затвора радио је мануелне послове преко дана, док је ноћу свирао у бучним и проблематичним баровима у Бејкерсфилду, који су га довели до првог уговора са издавачком кућом Тали.

Први национални хит снимио је 1964. године обрадивши пјесму Вина Стјуарта "Sing a Sad Song", да би исте године забиљежио први хит на националној Топ 10 листи, "My Friends Are Gonna Be Strangers", да би 1966. забиљежио први сингл на првом мјесту топ-листе хитова, "I’m а Lonesome Fugitive ".

Он је у интервјуу за Варајети из 1999. године описао свој пут од локалне сензације до националне и медјународне звијезде снимајући за Кепитол.

"Имали смо ту малу етикету у Бејкерсфилду, са којом смо прилично добро пролазили. Негдје 1964, тако ми се чини, продали смо више од 40.000 плоча из нашег стана. Тада нас је позвао Кепитол и рекао 'Зар не мислите да је дошло вријеме да вам помогнемо?'", говорио је Хагард.

"Кепитол је тада био разочаран у све осим Битлса. Ништа на свијету се није продавало сем Битлса. Сваки кантри музичар у цијелом јебеном свијету је управо добио отказ. И онда се баш десило да сам током цијеле те стварно чудне 'битлманије' забележио проклети хит", објаснио је Хагард тренутак у коме је постао звијезда.

Иако је музички постао један од најзначајних фигура у кантри музици и америчкој музици, у приватном животу је ређао невоље.

У своје двије аутобиографије писао је о многим браковима и разводима, као и о борби са зависношћу од алкохола и дроге, који су трајали и до деведесетих година, када је због здравствених и финансијских проблема морао да иде на рехабилитиацију, а национална пореска служба му је одузела власништво над бројним пјесмама које је написао.

Од 1965. до 1974. добио је 11 награда Академије за кантри музику, као и четири главне награде Асоцијације кантри музике. Осим тога, освојио је два Гремија, као и мјесто у Кући славних Гремија. У Кућу славних кантрија примљен је 1994. године.

Своју стратегију за преживљавање тешкоћа кратко је сажео у интервјуу за Варајети 1999. године.

"Мислим да ћу увек снимати музику, због чињенице да пишем пјесме", кратко је рекао Хагард.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.