Стивен Сигал : И ја сам ратник, као и Срби

„Мислим да Србија има дивну културу, али и храбре ратнике, а и ја сам сâм ратник. Зато поштујем људе у Србији и мислим да ћемо се препознати као ратници. То може да буде добар почетак."

Стивен Сигал долази у Србију. Али не, Сигал не долази у Београд да снима нови филм, као што би било за очекивати. Не долази ни да се посебно захвали телевизији Б92 на континуираном репризирању његових највећих филмских хитова, на свој начин култних борилачких филмова Б продукције. Неће долазити ни да би посјетио државни врх, као што је ишао у посјету Владимиру Путину и другим источноевропским председницима. Мада, могао би да да који користан савјет.

Стивен Сигал долази у Србију, у оквиру свјетске турнеје, да би се 24. јуна публици у Сава центру представио као музичар. Да, овај носилац црног појаса седми дан и аикидо мајстор, има за собом два објављена албума „Songs from the Crystal Cave" (2005) и „Мојо Priest" (2007), музичке читанке сачињене претежно од ритмова блуза, помjешаних са поп ритмовима, џез импровизацијама, реге нијансама...

„Господине Сигал, зовемо вас из Србије, где ћете наступати 24. јуна. Када сте јутрос погледали распоред и видели да Вас чека гомила интервјуа са новинарима из Србије, шта сте помислили? Да ли сте се запитали где је Србија?"

„Можда нисам геније, али нисам ни ретардиран. И имам много пријатеља из Србије", одговорио је Сигал. Пробијање леда могло је да прође и без тензија, али шта је ту је. Нешто касније, током разговора, назреле су се мале рупе у Сигаловом познавању Србије, али једно је тачно проценио.

„Обишао сам цио свијет и не бих могао да кажем колико је једна земља занимљивија од друге. Мени су све веома интересантне. Мислим да Србија има дивну културу, али и храбре ратнике, а и ја сам сам ратник. Зато поштујем људе у Србији и мислим да ћемо се препознати као ратници. То може да буде добар почетак", објашњава Сигал додајући како су прави ратници „они ратници који се боре за мир, истину и достојанство".

А када Сигал пробије лед, тог 24. јуна у Сава центру, публику очекују не само пјесме са његова два албума, већ и многа изненађења која, наравно, не жели да открива.

„Надам се да ћу моћи да вам покажем много нове музике, блуза, кантрија, американе, нешто мало другачије, узбудљивије... Биће и много нових пјесама", најављује Сигал.

Можда дјелује као изненађење за домаћу публику која је навикла да га гледа у акционим филмовима гдје разбија све око себе, али Сигал је свијету давно открио и своју њежнију, музичку страну, коју је критика одлично прихватила. Прву гитару добио је са свега 12 година, и од тада их је скупио више од тридесет.

„Почео сам да сакупљам гитаре још током касних шездесетих, почетком седамдесетих. Имам гитару Џимија Хендрикса, гитару Алберта Кинга, Алберта Колинса, Мадија Вотерса, Џона Ли Хукера, ББ Кинга. И са скоро свима њима сам свирао... Рекао бих да је највећи утицај на мене извршио Алберт Колинс. Вјероватно сам највише волио његову музику."

Листи својих узора и вечитих инспирација додаје и имена као што су Lightnin' Hopkins или пак Стиви Вондер, са којим је сарађивао на својим албумима.

„Стиви је дивна особа, диван музичар и драг пријатељ и била ми је част да са њим снимам на плочи", каже Сигал, додајући касније како с времена на вријеме прати и савремену сцену. Слушам и нешто од актуелне музике. Рецимо, слушам Ладy Антебелум, али и многе нове групе. Читам, пишем, гледам филмове..."

А када не истражује своје умјетничке потенцијале, Сигал се истиче као једна од малобројних америчких звијезда која не само да гласно критикује актуелну администрацију предсједника Барака Обаме, већ узима ствар у своје руке и сам рјешава проблеме око себе.

У својем ријалити програму „Steven Seagal: Lawman" користи позицију замjеника шерифа у округу Џеферсон у Луизијани како би се изборио са криминалцима. Али не жели да о томе сувише похвално прича.

„То је само група момака које сам изабрао из свог тима. Њих шест до дванаест. Идемо около, покушавамо да откријемо убиства, силоватеље, оружане пљачке, пљачке банака... Хватамо те криминалце и стрпамо их у затвор", објашњава. „Радим најбоље што могу како бих направим од свијета што боље мјесто за живот."

Посљедњих мјесеци његов политички ангажман засјенио је филмски, па се Сигал у медијима чешће појављивао због критика на рачун Обаме и похвала на рачун Владимира Путина.

„Не говорим против своје владе", изричит је Сигал „колико говорим оно за шта мислим да је истина. Ствар са Америком је што ми имамо законом гарантовану слободу говора. Морате да разумијете нешто. Ми имамо Обамину админстрацију сада, ово је његов други мандат. И за мање од двије године, без обзира на то што други мисле, он ће отићи са мјеста које сада има. А када оде, нови режим ће доћи. И надам се да ће тај режим учити из Обаминих грешки, и да ће то бити много другачији режим".

Посебну лавину коментара изазвао је и његов говор на конференцији конзервативаца одржаној у фебруару у Финиксу, гдје је посредно поредио актуелног предсједника САД са једним од бивших, Ричардом Никсоном.

„Постоји велика шанса да ће истина о ситуацији у Бенгазију ускоро изаћи на видјело. Ако се то деси, без обзира на то да ли ће Обама поднијети оставку, биће то веома, веома веома лоше за његову администрацију", сматра Сигал.

Ипак, када је ријеч о похвалним коментарима које има на рачун Владимира Путина, овога пута био је знатно опрезнији.

„Рећи ћу то по посљедњи пут, јер ми овакве изјаве нису донијеле много доброг, и све ми више доносе невоље. Ја вјерујем да је најважније да покушам да од Русије и САД направим савезнике. Мислим да би ове двије земље требало да буду пријатељи, савезници. И наравно да се то разликује од онога што садашања администрација жели, или барем њен већи дио. Али ја остајем уз своје мишљење. Вјерујем да би требало да буду савезници умјесто да се увлаче у велики, пропагандни рат. У таквом рату неће бити побједника, ту ћемо сви само да изгубимо. То је све што ћу рећи."

Када је ријеч о филмовима, Сигал наводи како у САД за њега има све мање мјеста, због чега много више ради у иностранству.

„Управо сам завршио снимање филма у Румунији, а очекује ме и рад на филмовима у Кини. Мислим да су они слиједеће велико тржиште и до сада су били веома добри према мени."

Занимљиво је да на снимању у Румунији, гдје је завршио филм „А Good Man ", пажњу није привукла само његова улога, већ и гест који је многе разнијежио. Услијед ескалирања проблема о псима луталицама и доношењу нових закона о њиховом успављивању, Сигал је усвојио једног од паса из прихватилишта. И тврди како је то примјер који би требало да следе и друге звијезде.

„Ако већ имамо супериорнију интелигенцију и добар мозак, увијек постоји начин да превазиђемо многе проблеме. Мислим да је кључ у томе да се увијек трудимо да превазиђемо наше проблеме, мало по мало, и да полако можемо освојити битке."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.