Срђан Карановић: Нашим филмовима недостаје храбрости и амбиције
Kултни филм Срђана Карановића "Нешто између" приказан је у дигитално рестаурираној верзији у Југословенској кинотеци, а како прослављени режисер објаснио и данас, након скоро 38 година од премијере, осјећа се као да ће свако ко га погледа, видјети га први пут.
Прослављени режисер током своје дуге каријере трудио се да свако његово остварење буде другачије, и у томе успијевао, те данас имамо најразличитију палету у којој су неки који су понијели статус култних - попут "Петријиног венца", "Грлом у јагоде", "Мириса пољског цвећа". Како и сам признаје, увијек се трудио да стиче нова знања и "игра другу игру".
- Од најранијих дана када сам почео да се бавим овим послом, на филм сам гледао као на игру, а ако играте стално једну исту игру, буде вам досадно. Зато треба знати различите игре, значи причати другачије приче на различите начине уз различита средства. Цео живот сам се трудио да стичем знања која стичем и дан-данас када ми више не требају. Гледам туђе филмове, запажам, да бих могао или умео да евентуално снимим нешто ново и другачије, нешто што до сада нисам снимио - нагласио је Карановић.
Његова генерација, али и она пре - Макавејева, Живојина Павловића, Александра Петровића, каже, имала је ту срећу јер је живјела у временима која су бар повремено омогућавала ауторску слободу и дозвољавала да раде шта су хтјели.
- Могли смо да будемо храбри, склони експерименту у било ком правцу. Данас је време другачије. Нашим филмовима недостаје храбрости, амбиције да нешто траже, да пробају - сматра Карановић.
Сваки филм који је радио, започињао је као изазов њему самом, и увек је радио нешто што не уме, нешто што до тада није увјежбао.
- То је потпуно супротно од холивудске школе филма, више личи на Европу или неку југословенску традицију у којој су постојали редитељи који су се такође играли с филмом - пре свега Душан Макавејев, коме сам се толико дивио. Нисам имитирао њихове филмове, али сам се трудио да имам довољно слободе и храбрости да сваки пут покушам нешто ново – додао је Карановић.
На мишљење многих, да је филмом "Нешто између", али и многим другим током каријере, предвидио и приказао оно што нас је тек чекало, Карановић објашњава да се никада није бавио тиме, нити му је икада био циљ да буде "пророк".
- Сви моји јунаци били су јунаци који покушавају да живе своје личне, интимне судбине, а као друштвена бића окружени су политичким збивањима. Та политика, хтели не хтели, то не дозвољава. Они су сви друштвено-политичка бића, иако на то не обраћају пажњу, иако то пролази поред њих. Ту се се осетиле разне ствари које смо и касније нажалост доживели и проживели - нагласио је Карановић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
