Славни виолиниста свирао у метроу за ситниш на виолини вредној 3,5 милиона долара

Једног хладног јануарског јутра људи су, као и обично, јурили кроз вашингтонски метро на свом путу ка послу или кући, а тек би се понеко окреуо и бацио ситниш ка човјеку који је свирао виолину, не слутивши да се ради једном од најпознатијих свјетских виолиниста - Џошуи Белу.

Бел је у станици метроа за 45 минута одсвирао шест Бахових композиција, а како се све одвијало у вријеме јутарњег шпица, прјоцена је да је за то вријеме поред њега прошло око 1.100 људи.  

Послије прва три минута од како је почео да свира, средовечни човјек га је приметио, успорио корак, застао на неколико секунди, а затим журним кораком продужио. Минут касније, виолиниста је добио свој први долар од жене која му је убацила новчић у конзерву крај ногу, не заустављајући се ни на трен.

Неколико минута потом један човјек се наслонио на зид како би га послушао, али је онда погледао на свој сат и брзо кренуо, јер је очигледно каснио на посао. Особа која му је посветила највише пажње био је трогодишњак којег је мајка у журби вукла за собом, али је дјечак свеједно стао пред виолинистом. Тек када га је мајка снажно повукла, дјечак се померио.

Ова ситуација се поновила са неколико родитеља који су тог јутра водили дјецу, и сваки пут је сценарио био исти. Дијете застане као омађијано, родитељ га вуче...  

За 45 минута, колико је свирао, свега шесторо људи је заиста стало да га послуша, док му је двадесеторо дало новац, те се у конзерви накупило 32 долара.    

Када је завршио музицирање и када је поново наступила тишина, нико се није обазирао, није било аплауза, нико га није препознао. Нико није знао да је у питању Џошуа Бел, један од најталентованијих музичара на свијету, који је свирао једно од најсложенијих дјела икада написаних и то на виолини вредној 3,5 милиона долара.  

Два дана прије него што је свирао у метроу, Бел је напунио позориште у Бостону са просјечном цијеном карте од 100 долара. Његова инкогнито свирка организована је као експеримент дневог листа "Вашингтон пост" о друштвеној перцепцији, укусима и приоритетима људи, са акцентом на питања да ли уопште примећујемо љепоту око нас, да ли умијемо да је цјенимо и да ли умијемо да препознамо таленат у неочекиваном контексту.

Један од најбољих закључака био је да ако немате времена да застанете и послушате једног од најбољих музичара на свијету, који свира најбољу музику икада написану, треба да се запитате: шта још пропуштате у животу?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.