Фото: Агенције
| Синиша Павић
Синиша Павић, легендарни сценариста који је преминуо у 92. години, оставио је неизбрисив траг у домаћој телевизији и кинематографији. Генерације гледалаца памтиће га по серијама „Бољи живот”, „Срећни људи”, „Врућ вјетар”, „Породично благо”, „Бела лађа” и „Тесна кожа”.
Међутим, мало је познато да је Павић, осим што је био један од највећих телевизијских аутора на овим просторима, био и успјешан текстописац који је потписао неке од најпознатијих музичких хитова бивше Југославије.
Током вишедеценијске каријере Павић је створио ликове и приче које су постале дио колективног памћења.
Његови сценарији годинама су били међу најгледанијим телевизијским садржајима на простору бивше Југославије.
Једна од пјесама које носе потпис Синише Павића је и чувена нумера „Дуге ноге”, коју је Лепа Брена извела у филму „Тесна кожа” 1982. године.
;
Многи музички критичари сматрају да је управо појављивање ове пјесме у популарном филмском остварењу додатно помогло успону Лепе Брене ка статусу највеће регионалне музичке звијезде тог времена.
Поред „Дугих ногу”, Синиша Павић аутор је текста за једну од најпознатијих пјесама са простора бивше Југославије – „А сад адио”.
Пјесма је постала заштитни знак култне серије „Врућ вјетар”, а отпјевао ју је Оливер Драгојевић.
Нумера је временом постала неизоставан дио испраћаја у војску, кафанских вечери и бројних друштвених окупљања широм региона.
Композитор Војкан Борисављевић својевремено је открио да су му редитељ Александар Аца Ђорђевић и Синиша Павић дали јасан задатак – да музика мора дочарати атмосферу „врућег вјетра”.
Инспирацију је пронашао током љетовања на Криту, а мелодију је, према властитом свједочењу, компоновао у таксију на путу ка аеродрому.
Оливер Драгојевић је пјесму у студију Радио Београда снимио за свега десетак минута.
Пјесма коју Оливер више никада није отпјевао уживо
Занимљиво је да Оливер Драгојевић, упркос огромној популарности нумере, никада више није изводио „А сад адио” на концертима.
Ипак, пјесма је наставила да живи међу публиком и постала један од најпрепознатљивијих музичких симбола осамдесетих година.
Своје најмасовније извођење доживјела је крајем осамдесетих у Будимпешти, када ју је глумац Љубиша Самарџић пјевао заједно са хором од око 100.000 људи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.