Поетски приказ короне из пера Великог Тодора
Бањалучки пјесник Ђорђе Тодоровић, познатији под псеудонимом Велики Тодор, написао је пјесму, "Ковид’’ о општем духовном стању у ком се сви налазимо.
КОВИД
Ко вид у очима има види њима:
Да "Азар", света ватра живота, још гори,
Док смрт смртне сатра,
Мори.
А зар Азар сагори, кад смрт прозбори?
А зар Азара зараза разара?
Нит сагори, нити га разори,
Но Азар велелепни, док смрт смртне мори,
Још пламеније гори-
У фауни и флори.
И док пламен гори на кори од Земље,
Смрт
мори оног што мора по жемље, јер је
шкрт.
Можда све је вражда?
Можда иштемо дажда који ће сапрати патње?
И можда ће патње постати цватње?
Можда је болест обавијест, можда исповијест?
Можда на Земљи кора Земљина је кора мождана?
А можда смо ми патогени њени...
И биће све веће искушење,
И биће све мање створова,
Јер корова се мора лишити кора,
И посљедње спасење нам је
покора:
Коро на Земљи на којој смо приземљени,
Не искоријени нас грешне,
Но избави нас из подземља:
Отровна јама се пролама,
Као на Земљи, тако и у нама!
- Велики Тодор
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
