Pајкић: Исидора креће у пресудни животни бој

Београд - Небојша Пајкић, муж Исидоре Секулић, која је у Цириху и бије своју битку за живот, имао је потребу да захвали Влади Георгијеву и свим људима широм планете који су пружили подршку његовој супрузи.

"Тешко би ми било да набројим све оне музичаре и ине уметнике, политичаре и друге, како се вулгарно каже јавне личностиј које су тетошене у Исидором срцу, души, кући, које је спасавала колумнама и својим текстовима и које је угошћавала у својим култним емисијама, најпре БК телевизији, а после на бијељинском БН-у, у "Метрополису".

Многим је, у критичним периодима њихове каријере, Исидора давала несебичну медијску подршку, својом енергијом, својим талентом, својим шармом и хумором. Неке је спасавала линча, друге затвора, трећима је давала шансу кад нико други није... Владу Георгиева једва да је познавала, мислим да су се видели два пута, а он је за њу певао у једној ноћи три концерта.

Ја, овом приликом, не могу у довољној мери да изразим, као Исидорин муж, захвалност и дивљење према том дивном човеку, музичару за којег су ми деца, Вила и Лав одувек тврдили да је цар, и да је без конкуренције најбољи на сцени.

Али, Владо ме на неки начин обавезао да бар још једну колумну посветим мојој најдражој Исидори која овде у Цириху води преломну битку за свој живот.

Ако је толико људи диљем Србије, од Косовске Митровице и Високих Дечана па до Тополе, од Тополе па до Српке Бијељине, од Бијељине до Суботице, ако је толико људи широм расејања, од Русије преко Данске и Енглеске, све до Хјустона и Канаде, могло дан-ноћ да шаље поруке и моли се за Исидорино оздрављење и ако је Владо могао у у једној ноћи трипут по два сата да пева за Исидору, њеним и његовим заједничким обожаваоцима, преклапајући тако своју судбину с њеном, онда се и ја, који са Исидором имам двоје деце и преко две деценије заједничког интезивног живота и уметничке акције, осећам обавезним да бар још једном на овом месту кажем колико је волим и колико ми је драгоцен сваки моменат нашег заједништва.

А само захваљујући Владу и Исидориним верним читаоцима који подржавајући њено лечење не осећају ни потребу ни право да јој завирују у тањир или под шешир, тих драгоцених тренутака ће бити безброј.

Одавде, од Цириха, од Исидориних терапеута, од овдашњих Срба који су јој поврх свега пуноћом њихове љубави као душевни терапеути, моја Исидора корача према вечности. Као што каже наш виспрени конзул у Цириху, "ништа није случајно", па тако није случајно да баш у Цириху, у колевци модерне уметности, ту где су стварали и Тристан Цара и Макст Ернест, ту где су формулисани уменички принципи разарања уметничких табуа, Исидора, најбескрупулознији борац против свих табуа па и оног највећег - болести, креће у свој пресудни животни бој.

Као што каже Исидорина лекарка, оздрављење подразумева исцељење тела, ума и душе. Медикаменти, терапије који имају своју окрутну цену и до којих долазимо захваљујући свим тим племенитим људима који својом финансијском подршком узврачају Исидори љубав коју им је она пружала кроз своје књиге и своје медијске наступе пуне духа и емоција, доприносе исцељењу њеног тела.

Цирих својом културном панорамом од концерата Чајковског, Прокофјева или Брамса до галеријских поставки најсавременијих и најрадикалнијих уметничких трендова, панорамом која има свој фокус у постмодерној, могло би се рећи гриневејској, више филмској него театарској, поставци Вердијеве Аиде представља једну, носи једну надмоћну културолошку супстанцу која је најснажнији медикамент за ревитализацију Исидориног ингениозног ума... И, о, Боже, како се само радовала када јој је њен циришки андјео - Евица, поклонила карте за "Аиду" на коју је отишла право са терапије...

Руке модре од убода покрила је шалом, узела лепезу и пола позоришта хтело је да се фотографише са мојом Исидором која је сијала са својим шеширићем на глави и нико од тих људи није знао да је дама коју су желели да забележе на фотографији српска књижевница која се бори за живот у њиховом граду и која је у оперу дошла са најтежих антиканцер терапија...

А, мени и нашој деци, припада можда најтежа задаћа, да подржани таласом неизмерне љубави коју Исидори пружају њени највернији читаоци, гледаоци и обожаваоци, допринесемо њеном душевном исцељењу, да јој преданошћу и оданошћу помогнемо да се вине изнад толиких разочарања и издаја, туга и рана од којих се и разболела и да нашој љубави поново досегнемо међусобну хармонију и склад њене троичне лепоте, лепоте тела, лепоте ума и лепоте најнежније и најизмученије, најљупкије моје душице.

Искрено, како би певао Владо Георгиев, искрено верујем да ће наша и ваша узајамна љубав донети Исидори срећу у исцељењу. А кроз лечење и вољење других заправо највише лечимо себе... Јер опраштања и захвалости никада доста... А ја сам само један заљубљени муж...", преноси Bktvnews.com.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.