Фото: Ове култне пjесме заправо скривају истините приче VIDEO
Текстописци инспирацију често проналазе и у стварном животу - а ове истините пjесме су биле прави хитови.
Ово су неке од пjесама које су засноване на истинитим причама о љубави, губицима и судбини. Оне и данас спадају у најромантичније пjесме, којима се увијек радо враћамо.
Ова славна балада говори о великој љубави фронтмена Даворина Поповића према јавности непознатој дјевојци из Сарајева. Њихова љубавна веза је била озбиљна, али догодило се дијете које нису планирали. Дјевојка је тада наводно побацила и нестала из његовог живота. Наводно је деценијама послије Поповић уочио ту дјевојку међу публиком на концерту у Шведској, прекинуо је са свирком и узалудно ју је тражио. Аутор музике пјесме је Фадил Реџић, а стихова Кемал Монтено.
"Носила је нашу љубав нашу срећу први цвијет
Бацила је све низ ријеку и пошла у други свијет
А ноћас ако слуша нек чује бол
У пјесми коју пјевам њој, само њој
Заувијек нека носи на срцу знак
Живот је један она бацила."
Према причи, Јасенко Хоура из славног бенда имао је дјевојку коју је много волио. Будући да је морао да иде да одслужи војни рок, питао ју је хоће ли му бити вјерна и чекати га, на шта је она позитивно одговорила. Али, након што се вратио, његова га драга није чекала, већ је спремала свадбу, али с другим.
"Ту ноћ кад си се удавала
Нитко не зна зашто си плакала
Или ти је кроз главу прошло све.
Ту ноћ кад си се удавала
Мене пијаног су однијели
Моји пријатељи, вјерни пси
До јутра ме тјешили"
Нису само дјевојке и жене биле инспирација тужним пјесмама. Јасенко Хоура је пјесму "Мојој мајци" ("Ружа хрватска“), коју пјева Прљаво казалиште, посветио својој мами Ружи након смрти. Иако су постојале спекулације да је пјесму, чији стихови гласе "задња ружа хрватска" посветио политичарки Савки Дапчевић-Кучар, Хоура је изјавио: "Ја сам пуно причао о Ружи, и о томе како је настала пјесма, и о томе свему заједно и то је пјесма за моју матер покојну. За мене је она нешто више у животу и напросто нека тако и остане".
Ко ми тебе узе Тамара - био је вапај пјевача Бориса Новковића, који није конретно патио за Тамаром, али је саосјећао с болом пријатеља који је волио Тамару. Њихова веза се прекинула и он је неизмерно патио за њом. Према рјечима самог пјевача, права Тамара се препознала у пјесми и недуго након њеног издавања, на телефонској секретарици је чуо њену поруку, у којој му је захвалила што јој је посветио пјесму.
"Ноћас сам ти опет сам
да ме барем нешто удари
биће рата, кажу сви
ал' ја ћу умријетиод љубави
Ко ми тебе узе, Тамара
продала си сузе другима"
Ова пјесма наводно описује трагедију која се догодила 1974. године, кад се дјевојка Милица Костић бацила с 11. спрата небодера, како би побјегла од пет насилника који су хтјели да је силују. Тамо ју је један познаник довео на превару, како би наводно позвала његову дјевојку која има строге родитеље да изађе ван, чинивши му тако услугу. Након што је схватила да нема дјевојке и које су им намјере, преклињала их је да је не дирају, покушавајући да им пробуди савијест. Нису жељели да одустану и бацање кроз прозор јој се учинило као једина опција - како би обранила своју част. Текст је дјело Црногорца Велизара Шофранца, а након те велике трагедије, тамо су организоване и демонстрације јер је цио случај шокирао тадашњу југословенску јавност.
"Никад више снене очи,
никад више црне косе,
никад више ноге босе што је носе,
што је носе
неће видјет' смирај дана
она спава, она спава.
Нек умукну сва звона,
да не звоне, да не звоне
устријелите све птице,
да не лете, да не лете
и окујте сва мора
да не шуме, да не шуме."
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.