Осам година од смрти Тошета Проеског: Балкански анђео и даље живи VIDEO

Данас се навршава осам година од смрти македонског пjевача Тошета Проеског, који је погинуо у саобраћајној несрећи 16. октобра 2007. године на аутопуту Загреб - Липовац, у близини Нове Градишке.

Тодор Тоше Проески, или како су га многи називали "Балкански Анђео", рођен је 25. јануара 1981. године у Прилепу, али је одрастао у Крушеву, мjесту којем се увијек враћао. Веома брзо постао је један од најпопуларнијих пјевача на Балкану.

Прве кораке у музичкој каријери Проески је направио још у раном дјетињству, 1992. године наступом на дјечијем фестивалу "Златно Славејче" са пјесмом "Јас и мојот дедо", отпејваном на влашком језику.

Након неколико година његов таленат препознаје један од најпознатијих македонских композитора Григор Копров. Са њим је снимио три пјесме, "Усне на уснама", "Сунце у твојој златној коси" и "Твоји пољупци на мојим бијелим кошуљама" које су постале велики хитови у Македонији.

Све му се остварило много брже него што је и сам очекивао. У периоду од 1999. до 2002. године Проески је издао два албума којима је привукао пажњу јавности и медија. Постао је редован гост у најпопуларнијим телевизијским емисијама.

Његов музички таленат постаје препознатљив и у осталим балканским земљама, а каријера му је стално ишла узлазном путањом.

"Сјећам се када сам га први пут видио на ТВ, мислим да је то био један од његових спотова, да сам био фасциниран том енергијом, том једноставношћу на који начин он то све изводи, како фантастично пјева и колико воли то што ради", рекао је Дино Мерлин.

Први албум објавио је 1999. године под називом "Некаде во нокта" са 11 пјесама, а тог лета одржао је први концерт. На националном такмичењу за Пјесму Евровизије у Македонији 2000. године са пјесмом "Солзи прават златен прстен" освојио је треће мјесто. Исте године издао је други албум "Синот Божји", на коме су били све сами хитови, међу којима су дует са Каролином Гочевом "Немир", "Во коси да ти спијам", "Излажи ме уште еднаш", "Илузија" и "Тајно моја".

Српска продукцијска кућа "БК Соунд" је откупила права за издавање слиједећег албума на простору бивше Југославија, што му је донијело Оскар популарности на простору бивших југословенских република за 2000. годину, као и распродате концерте у Скопљу и Београду. Трећи албум под именом "Ако ме погледнеш во очи" је објављен на македонском и српском језику. Услиједио је период интензивне промоција у Македонији, Србији, Босни и Херцеговини и Бугарској.

У априлу 2003. године побједио је на фестивалу "Беовизија" са пјесмом "Чија си" Леонтине Вукомановић. Већ наредне године представљао је Македонију на Пјесми Евровизије 2004. године у Истанбулу, освојио је 14. мјесто са пјесмом Life (Ангел си ти у изворној македонској верзији). Затим су услиједили албуми "По тебе", "Божилак" компилација од 14 изабраних традиционалних македонских пјесама. Посљедњи албум зове се "Игре без граница", а на њему су и три препјеване пјесме "Feeling good", "Несаница" и "Остала си увијек иста".

Албум је објављен 1. августа 2007. године, неколико мjесеци прије него што је настрадао. Албум на енглеском језику за свјетско тржиште, због којег је често био у Лондону, гдје је снимао, требало је да промовише крајем октобра 2007. године. Тај албум под називом "The Hardest Thing" објављен је двије године након његове смрти. Албум "Још увијек сањам да смо заједно", објављен је 2010. године, а затим и албум "Со Љубав От Тоше".

Врхунац каријере овог певача величанственог гласа био је 14. фебруара 2007. године, на Дан заљубљених, у Београдској арени. Више од 10 000 људи певало је у глас све његове пјесме. Због изузетног хуманог рада награђен је признањем "Мајка Тереза", а UNICEF га је 2004. године прогласио за амбасадора добре воље. Снимио је пјесму "This World", која је постала UNICEF химна.

Тоше Проески возио је аутомобил на путу према Загребу, а након што је прошао границу на Бајакову, сјео је на сувозачево мјесто, спустио га и прије него што је заспао, назвао је своју дјевојку Андријану. Пожелео јој је лаку ноћ и утонуо у сан из којег се више није пробудио.

Вожњу је преузео македонски држављанин Георгиј Георгијевски који се због пребрзе вожње и недовољног размака између возила забио у задњи дио камиона на аутопуту Загреб-Липовац, у смјеру ка Загребу.

Возач Георгијевски и менаџер Љиљана Петровић, која се такође налазила у аутомобилу, с тешким повредама превезени су у болницу у Нову Градишку.

Посљедњи концерт одржао је десетак дана пред смрт, на стадиону у Скопљу. Више од 30 000 људи пјевало је са њим у хуманитарне сврхе.

Иза Македонског славуја, како су га звали, остали су породица и пријатељи.

Његову дугогодишњу дјевојку рукометашицу Андријану Будимир његова смрт је дубоко потресла, али вријеме лијечи све ране. Она се прије двије године удала за угоститеља из Скопља, а прије годину и по је родила сина Максима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.