Она је „ђубре” из Чорбине песме

Била је вољена, обожавана, лепа а опјевана је као - ђубре.

Три пута се Бора Ђорђевић хватао оловке због Биљане Невајде Шевић и двије пјесме, написане у тренутку љубавног непребола, постале су велики хитови „Рибље чорбе”. Трећа их је помирила.

Касне су седамдесете и Биљана, тада једна од најпознатијих југословенских манекенки, креће у Сарајево и у нови живот, а Бора, с којим се извјесно вријеме забављала, зове је да се опросте. Налази га у кафани „Под липом”, а он као да је управо изашао из пјесме коју ће јој убрзо прочитати: био је за шанком, мрзио помало и себе и друге... и онда јој је у даху изрецитовао пјесму чији рефрен поентира оним чувеним „остани ђубре до краја”.

- У том тренутку песма и није оставила неки нарочити дојам на мене. Засметало ми је оно „ђубре”, али нисам придавала томе пажњу јер сам била заљубљена у другога - сјећа се Биљана.

Њен одлазак била је болна инспирација за још једну легендарну пјесму коју је Бора написао ту, на лицу мјеста - „Два динара друже”. И опет су стихови ишли на рачун лијепе манекенке: „све што иоле вреди пало је у воду, опет ме је женско направило волом, играо сам само епизоду”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.