Одлазак у вјечност Х.Р. Гигера, творца Осмог путника

Чувени швајцарски надреални сликар, вајар и сценограф, широј публици познат по дизајну филмског "Осмог путника" (Туђин, Алиен), Ханс Рудолф Гигер, преминуо је у понедјељак у 74. години живота.

Саопштено је да је Гигер преминуо од повреда задобијених послије тешког пада на степеницама свог дома.

За рад на "Туђину (Осмом путнику)" (1979) Х.Р. Гигер награђен је Оскаром за специјалне ефекте, а за ремек-дјело Ридлија Скота осмислио је све фазе животног циклуса Туђина, као и сценографију.

Његове изложбе и монографије и често појављивање у магазину Омни допринијели су међународној популарности.

Гигер је радио и омоте за музичке албуме углавном панк, хеви-метал/HC група, а неки од њих су Danzig "How The Gods Kill" i "Dirty Black Summer", Celtic Frost "To Mega Therion" (1985), Dead Kennedys "Frankenchrist", Magma "Attahk"...

Дизајнирао је и чувени сталак за микрофон пjевача Корна Џонатана Дејвиса, радио је на гитарама Ибанез .

Његова визија је створила и "Гигер бар", отворен 1988. године у Токију, а за локал је дизајнирао цjелокупни амбијент, док је четири године касније други персонализовани бар отворен у Куру, његовом родном граду.

Ове године потписао је партнетрски уговор са једном компанијом из САД, која намjерава да локале отвори у Сијетлу и Њујорку.

Гигер је био и дио никада досањаног пројекта "Дина" Алехандра Жодоровског, фанови се сјећају и његовог неискоришћеног дизајна за Бетмобил за филм "Бетмен заувијек", а почетком деведесетих је упливао и у свијет видео-игара култним остварењем са Аmige Dark Sees.

Х.Р. Гигер рођен је 1940. године у Швајцарској, а упркос очевој жељи да преузме породичну апотеку (отац је био хемичар), уписује школу индустријског дизајна и архитектуре у Цириху. Од 1964. године објављује илустрације, а прве "механоиде" ствара неколико година касније.

Свjетску славу стиче сликом "Лилит будућности" (1972) урађеном за корице албума "Операција за мождану салату" легендарне британске рок групе Емерсон, Лејк и Палмер. 1998. године отворио је музеј у Грујерсу у срцу Швајцарске, гдjе су изложене многе његове слике, скулптуре и филмске сценографије и дизајнерски радови, као и дијелови његове личне колекције, међу њима и Далијеви радови.

Гигеров свијет је надахнуо многе - од киберпанка („сајберпанка"), неоромантичара, готичког покрета, преко Енкија Билала, Ридлија Скота, Дејвида Линча до браће Вачовски и "Матрикса".

Гигерова визија биомеханике вјероватно је један од најбољих визуелних рјечника за описивање наше будућности.

У свом раду Гигер је истраживао везу људског тијела и машина, а кошмарне сцене из живота које је стварао описивао је као „биомеханику".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.