Ник Кејв: Политичка коректност израсла у најнесрећнију религију на свијету

Г.С.
Ник Кејв: Политичка коректност израсла у најнесрећнију религију на свијету

Кејв је у тексту на свом сајту „Ред хенд фајлс“ критиковао претварање политичке коректности у сопствену супротност, као и „културу искључивости“, тенденцију да сви који мисле другачије и искажу нешто што није прихватљиво, буду изопштени из јавног простора и проказани.

Креативност је чин љубави која може да се судари са већином наших основних убеђења и да на тај начин донесе свеж поглед на свијет. То је уједно и задатак и слава умјетности и идеја.

„Колико ја могу да видим, култура изопштавања је супротност милосрђу. Политичка коректност је израсла у најнесрећнију религију на свијету“, написао је Кејв.

Славни музичар навео је како је политичка коректност настала као частан покушај да се створи праведније друштво, али да је сада „отјелотворење најгорих аспеката религије, као што су морална сигурност и самоправедност“.

„Култура искључивости одбија да се суочи са непријатним идејама и зато има загушујуће дејство на креативну душу друштва. Саосјећање је примарно искуство, ствар срца, из ког настају генији и великодушност имагинације“, написао је Кејв.

Кејв је указао и на значај креативности и погубност њеног сузбијања.

„Креативност је чин љубави која може да се судари са веćином наших основних убеђења и да на тај начин донесе свеж поглед на свет. То је уједно и задатак и слава уметности и идеја. Снага која своју суштину налази у искључивању таквих тешких идеја, кочи креативни дух друштва и удара у комплексност и различиту природу културе“, пише чувени музичар и пита се „које све суштинске вриједности људи ризикују да изгубе у борби за праведније друштво“.

У марту ове године је на својој страници говрио на ову тему, на питање једног фана шта мисли о неким својим ранијим стиховима 

“Колико год биле мањкаве, душе пјесама морају бити заштићене под сваку цијену. Мора им бити допуштено да постоје у свом својем несносном ужасу, незлостављане од строгих заговорника” политичке и ине коректности. Ако се мора примијенити кажњавање, онда казните стваратеље, а не пјесме. Ми то можемо поднијети. Радије бих остао упамћен по писању нечег узнемирујућег или увредљивог, него био заборављен због писања нечег бескрвног и бљутавог,” закључио је маестро.

Додавши “Ових дана, неке од мојих пјесама се осјећају помало нервозно. Оне су попут дјеце која се весело играју на школском игралишту, само да би им било речено како имају неку одвратну физичку деформацију,” написао је у реакцији Цаве. “Но, који би текстописац прије тридесет година могао предвидјети да ће будућност изгубити смисао за хумор, осјећај за разиграност, смисао за контекст, нијансу и иронију и пасти у руке непрестано разјареног круга људи с уским интересом. Како смо то могли знати?”.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана