Највеће љубави Коко Шанел

Када је Стравински послије револуције постао избјеглица Коко је његовој породици понудила да живе у њеном дому иако је био ожењен и имао четворо дјеце. Романса са Коко била је неизбјежна, бурна, брза, страствена.

Коко Шанел (1883-1971), позната француска дизајнерка, оснивач модне компаније и свјетски познате марке Шанел, сматра се најзначајнијом појавом модног дизајна у 20. вијеку. Пионирка у модном свијету, иновативна, другачија, смјела, генијална... величанствена умjетница која је својим креацијама жену жељела да учини слободном, ослободи је стега и крутих правила и у одијевању и у животу. Борила се за женска права, истицала их у својим моделима, промијенила манир да је жена лијепа само у уским корсетима и предугачким, гломазним сукњама.

Коко никада није правила скице, моделе је смишљала на лицу мјеста, док је гледала женско тијело и добијала инспирацију да га учини љепшим и величанственијим. Благи сексепил, елеганција и гламур одисали су њеним креацијама, осјећали се у чувеној "малој црној хаљини", кратким капутима, уским сакоима, равним сукњама до кољена, удобним костимима од твида и жерсеје, шеширима и торбицама са танким, префињеним каишевима...

Бијела и црна постале су неприкосновене боје, а бисери и парфем неизбјежни детаљи за жену од стила. Коко је вољела да каже да "не прави моду, већ стил, јер мода излази из моде, стил никада".

Њен живот био је све само не једноставан, укалупљен и просјечан. Рођена је 19. августа 1883. године у малом мјесту Саумуру. Није имала срећно дјетињство, била је нежељено, ванбрачно дијете. Када јој је мајка умрла, Коко, односно Габријел, како јој је било право име, имала је само 12 година. Отац је оставио у сиротишту па су о њој бринуле часне сестре. И баш као у бајци, сиромашна и несрећна дјевојчица успјела је да упорношћу, борбом и талентом, стигне до богатства и славе.

Када се прославила, постала призната и позната, често је говорила да није могла да схвати поступке свог оца и није жељела јавно да говори о свом дјетињству. Тврдила је да су управо тај низ несрећних догађаја, понашање њеног оца и његова безобзирност начинили трајну штету на њеној души, јер је израсла у строгу и неосјетљиву жену, неспособну да заиста одано и дубоко воли. Међутим Коко је израсла у још снажнију, енергичнију и страственију фаталну жену која је имала оштрину, привлачност и јак интелект. Чврсто је вјеровала у своје идеје, снове, циљеве. И никада није одустајала.

Можда је и судбина хтјела да оде у самостан, јер је баш тамо завољела шивење и стекла велику жељу да направи нешто од свог живота. Кројачка вјештина, игла и конац постали су њена страст, живот, успијех, довели су је до статуса, новца, историје. Још у самостану била је неухватиљивог духа, импулсивна, самостална. Чим је могла напустила је окриље часних сестара и осамосталила се. Радила је као пјевачица и плесачица, наступала је у кабареима, али није имала глас који осваја, само харизму, отмјеност и невјероватну способност да привлачи мушкарце. Лако је привлачила пажњу утицајних и богатих људи, што је итекако умијела да искористи. У то вријеме је Габријел постала Коко (љубимица), надимак који је добила када би је одушевљени моћници звали да се врати на сцену.

Пресудну улогу у њеној каријери имао је француски милионер Етјен Балзан, њен љубавник, али и финансијер. Са њим је живјела бајку коју је пропустила у дјетињству, а живот на високој нози и луксуз донијели су јој и пословно корисна познанства, које је врло добро умијела да искористи. Почела је да дизајнира шешире, који су у то вријеме били обавезан модни детаљ свих важних Францускиња. Брзо се прославила и већ 1909. године, отворила прву продавницу шешира. Мало по мало у њу је убацивала и костиме и хаљине, а њене идеје и креације изазивале су одушевљење. За само годину дана продавница је од скромне собице постала престижан бутик, премјештен на најскупљу локацију у Паризу.

Коко, неоспорно талентована, иновативна и предана свом раду, није могла без помоћи, па се може рећи и да је енглески аристократа Артур Капел, иначе пријатељ њеног претходног љубавника, био важна степеница ка успјеху. Звали су га "дечко", био је харизматичан, утицајан и моћан, вјеровао је да ће њене креације помјерити границе и неповратно утицати на свјетску моду. И заиста јесу, први пут љубитељима моде понуђено је нешто једноставно, сведено, али у исто вријеме и отмијено, елегантно и удобно. Знао је да процијени куда ће ићи њен рад, али не и куда њихова љубав. Оставила га је чим је стала "на своје ноге", али су се повремено виђали. Артур се оженио, повремено био у паралелној вези са Коко, која је, упркос томе што га није трајно жељела за себе, била прлично уздрмана када је погинуо у аутомобилској несрећи неколико година касније. Лијечила се љубавницима, краткотрајним и страственим везама. Њен избор никада није био било ко, увијек је жељела познате, признате, славне, богате, изузетне мушкарце. Ни њени најинтимнији пријатељи, ни многа истраживања биографа нису успијела да доведу до тачног броја њених љубавника. Коко је била пуна тајни, нико је није заиста знао.

Имала је много љубавника и просаца, али се никада није удавала. У њеном кревету били су руски кнез Димитри Павлович, војвода од Вестминстера, наводно и Пикасо и Дали, али и чувени композитор Игор Стравински.

Славни руски композитор, Игор Фјодорович Стравински (1882— 1971), био је један од најутицајнијих умјетника 20. вијека. Интелигентан, широкоуман, космополитског духа, славу је, поред признања која је добио за своје композиције, стекао и као диригент и пијаниста. Његов музички израз био је изузетно разнолик, спајао је неспојиво, елемнете руског фолклора са импресионизмом, џез и ескпресионизмом и неповртано је утицао на руску и свијетску музку.

Славу је стекао балетима, Жар птица (1910), Петрушка (1911) и Посвећење прољећа (1913). Коко је гледала његов посљедњи балет, који је због тенденциозног напада на буржоаски укус пропраћен звиждуцима публике и згражавањем критике, и - одушевила се.

У Стравинском је препознала сродну душу, човјека који подједнако широко гледа. Али нису се спојили тада, упознао их је велики балетски умјетник Сергеј Ђагиљев. Игор Стравински је послије револуције избјегао из Русије, постао избјеглица који живи у егзилу у Паризу.

Коко се обогатила током Првог свјестког рата и није много размишљала да ли да помогне славном композитору. Понудила му је да живи у њеном дому. Стравински је имао жену и четворо дјеце, али романса са Коко једноставно се догодила. Осјећали су изузетну физичку привлачност која се мијешала са његовом оданошћу према жени и породици. Све је било бурно, брзо и експлозивно. Иако су били заједно свега неколико мјесеци, од љета до зиме 1920. године, то је имало огроман утицај на њихово ставралаштво.

Док су били заједно Коко је створила "Шанел 5", легендарни парфем чију славу је тешко превазићи, док је Стравински направио револуционарну стилску промјену и са модернизма прешао на нео-класицизам. Биографи су писали да је Коко Стравинског сексуално ослободила, што се аутоматски пренијело на све сегменте његовог живота, довело до експлозије идеја које су биле скривене у њему.

Она је била све оно о чему је сањао, жена какву никада прије није упознао и имао, подстицај да сазри и као мушкарац и као умјетник. Ипак, оданост према породици и осјећај кривице били су јачи и Коко и Игор су се растали. А можда је и знао да никада неће моћи да је укроти, да она није жена за једног човјека. Умрли су исте године, она већ у деведесетим, док је спремала опроштајну колекцију. Посљедње године провела је у Лозани, а умрла је у Паризу, у хотелу Риц, 10. фебруара 1971. у 88. години. Тамо је и сахрањена, а око њеног гроба постављено је пет камених лавова, који симболизују снагу ове невјероватне жене. Послије много броби за власт над њеном модном империјом на чело Шанел куће дошао је Карл Лагерфелд.

За собом је оставила неизбрисив траг, утицала на много живота, на умјетност, на моду. Револуционарна, иновативна и другачија, давала је женама лекцију из смијелости, храбрости и става, генерације је научила шта су отмјеност и стил. А Андре Малро, француски писац, револуционар, теоретичар културе и врсни познавалац умјетничког и политичког живота Француске давно је предвидио: „Од Француске у 20. вијеку остаће упамћена само три имена: де Гол, Пикасо и Коко Шанел".

Једноставност кључ елеганције

Три њена најупечатљивија дијела су парфем Шанел 5, лансиран 1923. године, Шанел костими, односно сведени сакои и уске сукње до кољена, као и мала црна хаљина коју је популарисала славна глумица Одри Хепберн.

Мала црна хаљина до данас је остала симбол префињености и женствености и комад који свака жена мора да има, јер се од вечерње тоалете претвара у дневну комбинацију само једноставним детаљима.

Од како је Коко обогатила модни свијет сукње су постале императив, обавезно женско оружје и адут. Увијек је говорила да је једноставност кључ истинске елеганције.

Заувијек је промијенила ток историје моде, ослободила жену шаблона и правила! Једна, једина Коко, мијењала је свијет, па замислите шта је могла са мушким срцем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.