Најбоље од "десетих“: Музичка сцена у Србији у претходних десет година

BBC на српском
Најбоље од "десетих“: Музичка сцена у Србији у претходних десет година

Која музика се слушала и на који начин у претходних десет година.

Љубитеље поп културе не занимају новогодишње одлуке, умјесто поклонима и слављу многи од њих прије се радују уживању у топ листама.

Иако се друга деценија 21. вијека завршава 31. децембра 2020, многи су пожурили са листама које доносе преглед најбољих у претходних десет година.

Ово  је списак најважнијих догађаја на музичкој сцени у Србији од 2010. до данас.

Живио стриминг

Музика стиже са свих страна, а формат у коме је конзумирате постао је мање важан.

Онлајн платформе учиниле су да нас један клик дијели од цјелоукупне дискографије неког бенда.

То мијења и начин слушања, јер "слушаоци су се размазили и све хоће одмах", каже Никола Јовановић, власник издавачке куће Контра и потпредсједник Регионалне асоцијације независних дискографа (РУНДА).

"Нема се више стрпљења па је тако и концепт албума упитан. Клинци слушају песме до рефрена, па иду даље", додаје он.

Стриминг сервиси су постали најважнији канал за слушање музике, па већина слушалаца у Србији слуша омиљене извођаче преко Дизера, сервиса Експлор мјузик, а очекује се да ће на ово тржиште стићи и популарни Спотифај.

Као предност дигиталне дистрибуције, Јовановић наводи да музичари имају слободу да "објаве музику на начин који желе и када желе".

Експлицитније је то појаснио Владан Максимовић, који прати музику на порталу Бефоре/Афтер.

"Музику не воде Жељко Митровић или Саша Поповић, већ су музичари узели ствари у своје руке, првенствено мислим на имена попут Расте, Цобија и Ђуса. Извођачи диктирају шта ћете слушати, где ћете слушати и шта ћете носити. Преузели су сцену, мислим да је једна од најјачих у Европи, не само у региону."

Међутим, то нужно не значи огромно побољшање материјалног стања музичара, јер како Јовановић објашњава највише новца на музичком тржишту се расподијели преко организација као што су СОКОЈ (Организација музичких аутора Србије), ОФПС (Организација произвођача фонограма Србије) и ПИ (Организације за колективно остваривање права интерпретатора).

Ове организације расподијеле око 15 милиона евра годишње члановима.

"Ту нажалост нема никаквог помака, нема дигитализације, нема транспарентности у трошењу новца, ни увида у списак шта се када емитује," тврди он.

Ако не одржавају пуно концерата, музичари не могу да живе од свог рада, закључује Јовановић.

Брисање граница између жанрова

Стриктне подјеле између људи који воле једну врсту музике и оних који припадају "супротном клану", чини се да више не постоје.

"Превазиђене су предрасуде које су створене у Југославији током осамдесетих када се причало о томе шта је шунд музика, а шта је кул музика и то је добра ствар. А само ослобођење од предрасуда је донело полет који је битан у уметничком стваралштву, па и у музици," каже Владан Максимовић.

Он даље спомиње примјере репера који су сарађивали с извођачима фолк музике и тако успјели да зараде више него у свом "матичном" жанру.

Ипак додаје да постоје и неки (Мими Мерцедез на примјер), који данас одбијају такве понуде.

Појединим извођачима се ова ситуација донекле свиђа.

"И даље је присутан већи број аутора и интерпретатора који мешају различите жанрове са не баш толико стила и укуса, али боже мој, не дешава нам се то први пут", каже пјевачица Бојана Вунтуришевић.

Иако углавном ствара за себе и извођаче који изводе сличну музику, Вунтуришевићева је 2018. написала пјесму за Наташу Беквалац.

Што су људи старији, мање су отворени за другачије садржаје, чини се Ивану Лончаревићу, издавачу, концертном промотеру и аутору емисије Поп депресија.

"Код млађе публике 'жанр' као категорија ионако не постоји. Они који имају преко 40 година су проблем, пошто је вишедеценијска квазиедукација учинило да постоји став 'ми то не слушамо'," каже он.

 

Чланови колектива Кишобран, који су прошле године прославили десет година успјешног рада, не слажу се у потпуности са тврдњом да нестају границе између жанрова.

"Можда је дошло до стварања неких нових жанрова или се то чини, јер је публика постала много мање оптерећена припадношћу конкретним жанровима, нема више те јасне и фанатичне класификације на рокере, репере, рејвере, металце," кажу они.

Њихов утисак је да музичари прибегавају неочекиваним сарадњама, јер им "мањка способности или талента да се адаптирају на све бржу мутацију (популарне) културе уопште."

Најјачи утисак

Бојана Вунтуришевић, пјевачица

Споменула бих пар извођача, на првом месту New Sound of Belgrade екипу: Сви на под и албум "Први", као и Земљу Грува и њихов албум "WTF is Gruvland". То је била својеврсна мини револуција, када смо пунили београдске концертне просторе, а да претходно нисмо избацили албуме.

Тако је почела музичка авантура ове деценије.

Затим, први албум групе Артан Лили, Bad Copy "Кригле", Аутопарк "Аутопакао", Дјечаци "Истина", Лолобриђида "Пилула", Раста "Индиго", Војко В "Војко", Бекфлеш "Браћа", мој први соло албум "Даљине", Буч Кесиди оба албума...

Кишобран колектив

Урушавање објективне критике, прихватање спиновања као основног медијског алата и усмеравање фокуса даље од суштине садржаја ради бржег гомилања кликова и прегледа обележила је музичку сцену у последњих десет година. Тужно је да фокус није била сама музика, али ето...

Никола Јовановић, власник издавачке куће Контра

Дигитално издаваштво обележило је деценију за нама, стриминг прijе свега и Јутјуб као платформа, можда и пропдадање албума као концепта, а враћање сингловима и бесомуној хипер продукцији. Глобално музичка индустрија се опоравља, али полако и то биљежи ова деценија опоравак у продаји захваљујући стриминигу. Деценију обиљежава и повратак винила и коначна смрт диск формата.

Иван Лончаревић, аутор емисије Поп депресија

Више ствари обиљежило је протеклу деценију, али мислим да је њихова комбинација или здружени ефекат то што је (мени) најбитније: појава малих и компетентних студија са људима који воле музику и који су довољно способни да се прилагоде музичарима и очекивањима (Down There, Крокодил, Шамарчина...), као и храброст и страст малих и микро издавача који окупљају у енклаве бендове које воле и којима помажу.

Гдје су гитаре: Американа, свјетски успјеси или у запећку?

Уместо на о врху топ листа, данашњи музичари сањају великом броју прегледа на Јутјубу.

"У трендингу" су музичари који изводе треп, хип-хоп, поп, али и хибридне варијанте ових жанрова са упливом турбо фолк звука.

Из те перспективе, рокенрол није занимљив млађим генерацијама.

Међутим и у том домену има веома успјешних изузетака.

Иван Лончаревић наводи Репетитор као најважнији бенд регије, који је утицао на стварање нове сцене која наступа на Хали Гали журкама организованим у клубу Драгстор.

Да је ова организација и касније истоимена компилација дах свјежине такође истиче и Владан Максимовић, мада додаје да "то не може да се мери с комерцијалним потенцијалом поп или фолк музике".

Он сматра да је већина бендова који су функционисали раније "остала заглављена у неким старим токовима".

Од 2010. па наовамо, појавило се више извођача који су пјевали на енглеском.

Ипак њих не треба називати "српском американом", јер нису "ни пробали да разумију шта су основни постулати американе, нити су се бавили традицијом, нити су кроз своју музику рефлектовали свијет око њих и социјалне теме", каже Лончаревић.

Као добру страну овог феномена, Лончаревић издваја пет албума Wooden Ambulance, четири Stray Dogg, два Ане Ћурчин, три On Tour, регионална повезивања, заједничке концерте и фестивале, атрактивне спотове, помjерена граница у продукцији свега - спотова, концерата, албума....

Као најважније моменте у гитарском звуку, Лончаревић наводи чињеницу да је кантауторска сцена, коју чине разнородни аутори попут Николе Врањковића, Коље Пејаковића, Краља Чачка или Ђорђа Миљеновић, изашла у први план.

Дошло је и до децентрализације, "Панчево и Ниш су де факто музички центри Србије", каже он.

Из Панчева су Љубичице, Буч Кесиди, Ивица, Егрет, а из Ниша Игралом, Бохемија, Прљаве сестре, There, Стерео Банана.

Умjесто на Егзиту, публика која цijени гитарски звук највећа имена и изненађења могла је пронађе на Арсенал фестивалу у Крагујевцу.

Што се бројки тиче, Лончаревић изваја ветеране попут Бајаге, Николе Врањковића и групе Електрични оргазам, "који који су вишедеценијској публици додали младе и нове фанове".

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана