Мики Јевремовић: Певачице као на хот-лајну

Мики Јевремовић (71) вјерује да долазе бољи дани за забавну музику коју је афирмисао деценијама. У миру своје куће у Врујцима, припрема се за солистички концерт у Београду. Љетос је учествовао на два музичка фестивала као специјални гост - у Бијелом Пољу и Мостару. Како каже, публика га је сјајно прихватила и потврдила му је да је жељна добрих забавних пјесама.

- Када сам постао председник Удружења музичара џез и забавне музике 1991. године, учинио сам све да забавна музика поново оживи. Пре тога, уочи рата, већина певача је уронила у турбо-фолк. Десет година сам се борио као лав. У та тешка времена, победници фестивала Београдско пролеће ишли су на међународне музичке фестивале и на њима одлично пролазили. Ипак, народњаци су преузели примат. Страшно агресивни, заграбили су у музици све што су стигли, све су окренули наопачке, а забавњаци су се повукли - каже Јевремовић.
Како оцијењујуете савремену народну музику?
- Шта уопште рећи кад Миле Китић и Митар Мирић певају по дискотекама? То што они певају не личи ни на шта. Али, они, као и многи други, имају велики публицитет и ту је крај приче. Кретатор те модерне музике дао је многима од њих простор и просто затровао и музику и публику. Сви ми годинама гледамо и слушамо само оно што Саша Поповић хоће. Они који вреде, потпуно су посустали. Певачи, композитори, текстописци... Зато нам је музика катастрофална, у песмама више нема ни трунке емоција, све је комјутеризовано. Хитови трају два-три дана, сви личе једни на друге, као и певачи.
Шта вам највише пара уши?
- Све, те полузабавњачке песме отпеване на народњачки начин мени не могу да се свиде. Најстрашније и најбесмисленије су женске песме. Текстови су писани као да су намењени хот-лајну! Некада смо ми мушкарци освајали жене као тврђаве - корак по корак. Није било веће среће него кад се одшкрину врата после много труда. Сад певачице певају као да мушкарце позивају директно у кревет. Како другачије протумачити текстове у којима се спомињу брусхалтери, гаћице, труле вишње, позиви типа “удри јаче, громе мој?” Све је огољено и вулгарно да се човеку смучи, а готово све певачице су исте. Поново бих увео комисије за оцену квалитета, па онај ко пушта шунд морао би дебело да плати. Требало би да видимо како да овај јадни народ одвикнемо од глупости.

Знате ли ко су Цеца, Карлеуша, Ана Николић, Гога, Миа...?

- Не волим да спомињем имена, све оне певају неку полузабавну музику - Ана Николић, Ана Кокић или нека трећа, десета - све је то исто. У принципу, све би певачице да личе на Цецу, да певају као она, увек иде кратка триола на крају песме... Ма кажем вам, нема ту срца, поетике, романтике, хармоније... Што је нацрње и РТС, национална кућа која треба да негује национално, повукла се пред том агресијом. Ја сам се годинама нешто батргао, али не може човек сам против свих.

 Добар је Шабан

Има ли међу народњацима бар нечег доброг и квалитетног?
- Наравно да има. Мирослав Илић се одлично држи, сви знамо како пева, остао је доследан Шумадији, песме које пева имају садржај, лепе су теме. Добар је и Шабан. Некада сам мислио да његове песме вуку на турцизме. Требало ми је времена да схватим да је он у нашу музику унео нешто сасвим ново. Остао је доследан и свој. На срећу, има још квалитетних певача који не певају глупости и гадости.

Затровали смо и Хрвате

Ипак, наши народњаци одлично пролазе у суседним земљама, рецимо у Хрватској...?
- И њих смо затровали! Знате, коров свуда најлакше ниче, али за разлику од нашег РТС-а, ХРТ се није кукавички повукао. На њиховој националној телевизији негује се национална музика, чува се идентитет, док се наш РТС понаша исто као и певачи, композитори, текстописци - сви се повлаче. Хвала богу да нам се догодио бар један Владо Георгиев, да имамо бар нешто ново и квалитетно. Али, уз њега иде и бар десетак његових клонова. Држи се и Чола, мада се и он прилагођавао и у томе грешио - сматра Јевремовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.