Мерилин Монро: 50 година од смрти VIDEO

Данас, 5. августа навршава се 50 година од смрти америчке глумице, пјевачице, модела, забављачице и секс симбола - Мерилин Монро.

Монро је рођена у сиротишту окружне болнице у Лос Анђелесу 1. јуна 1926. године. Према писању њеног биографа Фреда Лоренса Гилиса, њена бака, Дела Монро Греинџер, крстила ју је под именом Норма Џин Бејкер, а године 1956. промјенила је име у Мерилин Монро.

Када јој је мајка доживјела слом живаца Норма Џин је проглашена државном штићеницом а пријатељица њене мајке, Грејс Маки (касније Годард) постала је њен старатељ. Кад се Маки удала 1935 године, Норма Џин је послата у сиротиште у Лос Анђелесу, а затим се селила по домовима за незбринуте.

Годардови су се селили на источну обалу те је нису могли повести са собом. Грејс је упитала мајку Џејмса Дафертија да ли би њен син оженио Норму Џин. Вјенчали су се двије недјеље након што је она навршила 16 година, па није морала да се врати у сиротиште или старатељима.

Док јој је муж служио у транспортној морнарици током Другог свјетског рата Норма Џин Даферти се преселила са свекрвом и почела да ради у фабрици "Radioplane Company" (чији је власник био холивудски глумац Реџиналд Дени) гдjе су се фарбали дjелови авиона и прегледали падобрани.

Војни фотограф Дејвид Коновер је прегледао локалне фабрике, фотографишући за чланак у часопису "Yанк" о женама које доприносе ратним напорима, а њу је видио као потенцијални модел, па је убрзо потписала уговор у агенцији за моделе, "The Blue Book".

У својој књизи "Потрага за Мерилин", Коновер је тврдио да је био у вези са Мерилин годинама. Убрзо након потписивања за агенцију, Монро је скратила косу, изравнала је и офарбала у златно плаву.

Постала је једна од најуспjешнијих модела агенције, појављујући се на десетинама насловних страна разних часописа.

Године 1946. ју је приметио ловац на таленте Бен Луон. Договорио јој је аудицију у филмској кући "20th Century Fox". Понуђен јој је стандардни шестомесечни уговор уз почетну плату од 125 долара недjељно.

Луон јој је предложио да узме умjетничко име Мерилин (по Мерилин Милер), будући да Норма Џин није звучало комерцијално. За презиме је узела мајчино дjевојачко презиме и тако је 21-годишња Норма Џин Бејкер постала Мерилин Монро.

Током својих првих шест месеци у "Фоксу" није добијала ангажман, али јој је тај студио продужио уговор, а наступила је у мањим улогама у филмовима "Скуда ху, скуда хеј!" и "Опасне године", оба из 1947. године.

Године 1948. је наступила у мјузиклу "Колумбија пикчерса" "Даме из хора", али нискобуџетни филм није остварио већи успjех, а Монроова је опет добила отказ.

Тада је упознала једног од најбољих холивудских агената, Џонија Хајда, који јој је средио нови уговор са "Фоксом" након што ју је MGM одбио.

Године 1950. године привукла је пажњу публике и критичара споредном улогом у култном филму "Све о Еви" са Бети Дејвис у главној улози. Три године касније играла је главну улогу у љубавној драми "Нијагара".

Премда су њени филмови најчешће били комерцијални, али не и критички хитови, Монро је била једна од највећих филмских звијезда 50-тих година 20. вијека. Најпознатија је по улогама у комедијама "Мушкарци више воле плавуше", "Како се удати за милионера", "Принц и играчица" и "Мајмунска посла".

Врхунцем у њеној каријери се сматра филм "Неки то воле вруће" за који је добила Златни глобус за најбољу главну глумицу.

Њена смрт била је предмет разних спекулација и теорија завјере, постоје индиције да је убијена због љубавне афере са америчким предсједником Џоном Кенедијем, да се из нехата отровала прекомерним узимањем љекова или да је себи смишљено одузела живот, ријешивши да оконча са непрестаним разочарањима у каријери и љубавном животу.

Њој је врло тешко падало што су јој цијелог живота додељиване улоге наивних и празноглавих плавуша и дјевојака жељних новца, због чега, како је мислила, није могла да покаже своје глумачке вриједности.

Ипак, Амерички филмски институт је њен потенцијал препознао смјестивши је на шесто мјесто на листи 10 највећих глумица свих времена.

Мерилин Монро је била културна, модна и геј икона и један од највећих секс симбола 20. вијека. Предмети који су припадали Мерлин Монро, од њених хаљина до фото апарата који је користила као дијете, грабе се више него икада међу богатим колекционарима иако је прошло пет деценија од смрти платинасте љепотице.

Прошле године, бијела плисирана хаљина коју је глумица носила у филму "Седам година вјерности" из 1955, у незаборавној сцени у којој стоји изнад испуста за ваздух, продата је за 4,6 милиона долара у Лос Анђелесу.

Исте године, једна друга њена хаљина, у којој се појављује у филму "Ријека без повратка", продата је у Кини за 516.600 долара.

Сви ти "сувенири" достижу данас тако астрономске цијене да музеји немају готово никакве шансе да их купе. Национални музеј америчке историје Смитсонијан у Вашингтону посједује свега један пар рукавица Мерилин Монро, дар једног приватног колекционара.

"То су бијеле кожне рукавице. Свједоче о моди 50-их година. На љевој је мрља од мастила, која је можда настала када је глумица некоме давала свој аутограм", објашњава конзерватор Двајт Боуверс.

Током година, предмети Мерилин Монро постајали су све траженији и у иностранству па самим тим и све скупљи. Не постоји, међутим, интересовање само за предмете и костиме Мерилин Монро, чија ће годишњица смрти бити обиљежене у недјељу, 5. августа.

Као и многе друге звијезде свог доба, и Мерилин је била праћена од стране америчке федералне полиције (FBI) која је помно пратила глумичино кретање и биљежила њене изјаве. До тих досијеа безуспешно су покушали да дођу многи који су жељели да сазнају више о животу филмске звијезде, укључујући оне који су истраживали њену смрт.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.