Комерцијални патриотизам Боба Дилана

Појава легенде америчке поп музике и културе као протагонисте на рекламном фестивалу изазвала је контроверзу – али је оглашивач постигао оно што је желио

Са 72 године свакако је ветеран и жива легенда америчке популарне музике и културе. Ријетко се појављује, иако нико још не тврди да је његово вријеме прошло, упркос томе што је на сцени већ више од пола вијека (од 1961.).

А кад се појави, а поготово на начин како је то учинио почетком овог мјесеца – онда је то повод не само за причу, него и за оштру полемику.

Роберт Ален Зимерман, што је крштено име Боба Дилана, појавио се као протагониста у једној ТВ реклами на главном фестивалу ових остварења у Америци: полувремену "Супер боула", финала америчког фудбала, што је овдје најспектакуларнији спортски догађај и најмасовнија приредба, која поред стотинак хиљада гледалаца на стадиону (финале је овога пута одржано у Њу Џерзију), окупља више од трећине (110 милиона) Америке испред телевизијских екрана, што не надмашује ниједан други директно преношени догађај.

Таквој пажњи не може да одоли ни рекламна индустрија, односно њени највећи клијенти: произвођачи аутомобила, газираних пића и ланаца брзе хране...

Тај маркетинг се емитује у полувремену утакмице и још од почетка 1970-их је феномен културе за себе: многи су те вечери испред екрана не због утакмице, него због реклама, специјално иначе направљених за овај догађај.

Пошто су у питању велике паре – ове године за спот од 30 секунди наплаћивано је четири милиона долара – ријеч је и о великим продукцијама. У овогодишњој ноћи америчке верзије "реркламождера" која је пратиља америчког фудбала –по много чему гладијаторског спорта – рекламе су иначе биле много занимљивије од утакмице, у којој је екипа Западне конференције из Сијетла до ногу потукла изазивача Источне, тим из Денвера.

Најзанимљивија је, судећи по количини полемика коју подстакла, али и потоњој гледаности (на "Јутјубу" је пуштана 10 милиона пута), била реклама произвођача аутомобила "Крајслер". Трајала је два минута, а у главној улози био је Боб Дилан.

Није пјевао, већ говорио: био је наратор потриотске приче која промовише "Крајслера" и један модел који ће тек имати своју тржишну премијеру, са главном поруком која је била садржана у питању "Има ли ичега америчкијег од Америке".

Док је у позадини гитара за звуком препознатљиве Диланове мелодије, а на екрану призори америчке идиле, он слави оно што је у категорији "Made in USA", бар за домаћу публику, најпрепознатљивије: америчке аутомобиле.

"Нека Нијемци праве ваше пиво, нека Швајцарци производе ваш часовник, пустите Азију да склапа ваше телефоне... ми ћемо правити ваш аутомобил".

"Детроит је правио аутомобиле, а аутомобили су градии Америку", гласи још једна родољубива порука из овог спота.

"Дилан се продао", завапили су готово истог момента кад је емитовање рекламе завршено твитераши и блогери, очајни због коначног доказа да "нема ничег што није за продају".

Гнијевни су највјероватније били они из млађе генерације који су рок легенду усвојили и као свог идола. Јер они старији знају да се Дилан на овакав начин није експонирао први пут.

Коришћење свог лика и своје музике у рекламне сврхе први пут је одобрио још 1996, када је његова пјесма „The Times They Are Shangin" ("Времена се мијењају") употребљена у реклами за "Монтреал банку", док је 2004. пјесма "Love Sick" била мотив у рекламном споту произвођача женског веша "Викторија Сикрит".

Лично се појавио у реклами за ауто "кадилак" 2007. Двије године касније, 2009, у реклами са "пепси" која је такође премијерно приказана са "Супер боулу", искоришћени су његов лик и пјесма "Forever Young" ("Заувек млад").

Иако су сви пожељели да сам Дилан прокоментарише своје мотиве за комерцијализацију своје славе, он се није огласио. Износ хонорара је пословна тајна, а његова музичка кућа, "Колумбија рикордс" је издала саопштење у којем потез свог штићеника оправдава: "Ми сматрамо да је ово сјајан начин да Бобова музика стигне до људи. Ми смо били усхићени кад је на наш захтјев да у том пројекту учествује одговорио са ’да’". У одбрану Дилановог права да продаје не само своју музику, него и да комерцијализује своју славу, устао је и замјеник главног уредника музичком магазина "Ролиг стоун".

По његовој оцијени, гнијевни су можда само они који са Диланом стасавали у вријеме када су рокенрол и оглашавање били много мање пријатељи него данас. За оне који су дошли послије тога, сматра Џо Леви, то је сасвим уобичајено.

У полемици која се развила, други су настојали да демаскирају патриотски аспект саме рекламе. Нови модел који је промовисан производиће се у фабрици недалеко од Детроита, али, подсјетили су, није ли "Крајслер" данас власнишвто италијанског "Фијата"?

Пошто је та трансакција формално закључена тек недавно, још није заживјело ни ново име компаније које сада гласи "Фијат Крајслер аутомобили". Дилан је дакле рекламирао прошлост, а не будућност.

Сем тога, није ли и Дилан, као својеврсна институција, више симбол онога што је било, него онога што ће бити? Нема, уосталом, више ни оног социјалног и историјског контекста који је инспирисао његове најбоље пејсме (па ваљда зато овде није на видику ни неки нови Боб Дилан).

Што се тиче оног ко је за све ово (добро) платио, "Фијат Крајслера", проблема нема: за своје паре добио је сасвим адекватну количину музике. А што се тиче контроверзе, па то су на неки начин и наручили. "Реакције су биле управо онакве какве смо очекивали", изјавио је бренд менаџер Ал Гарднер.

"Знали смо да ће садржај рекламе изазвати опречна мишљења, било да је ријеч о томе да ћемо Нијемцима препустити да нам праве пиво, Швајцарцима сатове, а Азијцима мобилне телефоне... Најважнији циљ је постигнут: да ће, кад нови модел за око два мјесеца стигне у салоне, сви углавном знати да је то оно о чему је говорио Дилан".

"Свака дискусија подразумијева најмање два различита гледишта. За нас је то сасвим О.К.". закључио је Гарднер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.