Двије деценије од одласка „дечака из воде

На данашњи дан прије 20 година преминуо је Милан Младеновић, вођа групе Екатарина Велика, чије пјесме су и данас живе и актуелне као и у вријеме када је стварао.

На данашњи дан, прије 20 година, преминуо је Милан Младеновић, „дјечак из воде", музичар, визионар, шармер. Легенда о њему остала је да живи истом снагом као и осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог вијека. Великан југословенског рокенрола и вођа групе „Екатарина Велика" (ЕКВ) имао је само 36 година када му је 1994. дијагностикован рак панкреаса од које је исте године и преминуо, пише Политика.

Присјећајући се својих музичких почетака у једном интервјуу из 1985. године Милан Младеновић је рекао:

„Било је то давно. Живио сам у Сарајеву. Био сам клинац са наочарама и носио танго гитару испод мишке. Одлазио сам на часове гитаре код чувеног Гарија Гаринча. Од њега сам научио неке акорде."

Током одрастања у Сарајеву стално је пјевао пјесме „Битлса" и маштао да постане један од њих. Жеља му се није остварила, али је постао јединствена личност музичке сцене бивше Југославије. Стално је свирао и, како је причао, правио „неке песмице", а прије него је у Београду настала група „Шарло акробата", чији је био члан, основао је „Лимуново дрво" чији се хит „Око моје главе" памти и данас.

„Осамдесет прва, друга и можда трећа биле су веома интересантне године, јер је тада била манија журки по Београду и постојао је одређени круг људи који се лудо зезао. Нешто у ваздуху је висило, нека добра атмосфера, сви су били заједно и сви су имали симпатије за своје ближње. Из те еуфорије испливале су три београдске групе: ’Идоли’, ’Електрични оргазам’ и ’Шарло акробата’ коју смо основали Драгомир Гаги Михајловић, Душан Којић Која, Вд и ја. Снимили смо за ’Југотон’ плочу „Пакет аранжман", чиме смо престали да будемо демо-бенд, већ смо постали веома познати, права сензација. Свуда се писало о нама, пошто је свима изгледало да смо из истог фазона и да припадамо истом покрету", забиљежено је у монографији Милана Младеновића „Дечак из воде" аутора Флавија Ригоната.

Из „Лимуновог дрвета" настала је „Катарина Друга" која нешто касније мијења име у „Екатарина Велика". Не баш успјешни почеци са „Катарином Другом" Младеновића и остале чланове бенда нису спречили да постану један од највећих састава у бившој Југославији и отпјевају велике хитове попут: „Очи боје меда", „Као да је било некад", „Ти си сав мој бол", „Новац у рукама", „Пар година за нас", „Љубав"…

Они који су га познавали тврде да никада није преболио рат који је пламсао на просторима бивше заједничке земље и са још неколико рокера 1992. покренуо је пројекат антиратног карактера „Римтутитуки" и снимио химну „Слушај вамо".

Један од њих је Срђан Гојковић Гиле из „Електричног оргазма" који данас признаје да не може да раздвоји свој приватни и професионални однос према Милану Младеновићу јер су се познавали још од гимназијских дана.

– Али, када бих говорио само о Милановом професионалном раду, он је свакако био на челу једне од најзначајнијих група осамдесетих и почетка деведесетих година, не само у Београду већ и на простору бивше Југославије. Оставио је неизбрисив траг и до данас песме које је написао остале су актуелне – каже Гојковић.

На питање да ли је у његовој музици било отпора, да ли је било протеста, вођа „Електричног оргазма" каже да је и Младеновић, али и цијела та генерација музичара носила печат побуне против табуа, да ју је обиљежавала борба за освајање нових слобода.

– И то и у музичком и у текстуалном делу. Стварали смо нешто што до тада није постојало у музичком свету. Јесте то био неки темељ чак и саме побуне. Али, била је то само једна нит која је чинила читаво клупко – каже Срђан Гојковић.

А о пројекту „Римтутитуки", Гиле каже да је био антиратни:

– Да ли бисмо, да је жив, правили неки „Римтутитуки 2"? Данас су више присутни неки социјални и политички проблеми. Онда смо желели да направимо песму о пожару који се распламсавао. Био је то специфичан тренутак у историји и времену. Сигуран сам да би Милан свакако имао шта да каже о свему овоме што се данас дешава. У сваком случају, његова музика је преживела, и данас је једнако актуелна и жива. И биће тако и за 20 и за 50 година. Те теме ће вечно бити актуелне и људи ће моћи да се идентификују – закључује Срђан Гојковић Гиле.

Вече сјећања на Милана Младеновића

На 20. годишњицу смрти лидера бенда ЕКВ Милана Младеновића Дом омладине Београда организује вече сјећања на његов живот и рад. Сјећања и артефакти о животу Младеновића обухвата пројекцију епизоде серијала „ЕКВ – Као да је било некад" Душана Весића и трибину на којој ће учествовати аутор Весић, новинари Мома Рајин и Александар Жикић.

Такође, на трибини ће учествовати и постапсолвент Катедре за историју Универзитета у Београду Горан Филиповић чији се дипломски рад бави темом субкултурних група осамдесетих година у Београду и наставник ликовне културе Бранко Радаковић чији се филм „Лимуново дрво" налази у завршној фази снимања.

Посљедњих неколико година, улице и тргови у градовима бивше државе добили су име Милана Младеновића, као што је плато испред Дома омладине Београда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.