Бора Ђорђевић: Договорили смо се да умремо на бини, а он пожурио

Г.С.
Бора Ђорђевић: Договорили смо се да умремо на бини, а он пожурио

Колеге умjетници се опраштају преко друштвених мрежа од управо преминулог музичара, бас гитаристе Мирослава Мише Алексића (1953-2020), а фронтмен “Рибље чорбе” Бора Ђорђевић скрхан је болом због губитка пријатеља.

“Јутрос је умро мој брат, Миша. Борио се као лав до последњег даха. 42 године смо свирали заједно и не могу да замислим да га више нема. 42 године се никад нисмо ни ружно погледали, а камоли посвађали. Не могу да замислим свирку без њега. Договорили смо се да умремо на бини, а он пожурио. Хвала ти брате на свему. Бора”, објављена је Ђорђевићева порука на званичној Фејсбук страници “Рибље чорбе”.

 

Рок састав YU Група данас обиљежава 50 година каријере, баш на датум 29. новембар, али сада то њима више није срећан дан, што су и написали на ФБ страници.

 

“Нажалост, на данашње славље бачена је сенка тужном вешћу да је преминуо велики пријатељ и колега Миша Алексић.

Драги Мишо, била је част живети Р''Н''Р са тобом!”

Кристина Ковач је такође у шоку, као и сви.

“Ух, оде Миша Алексић, прерано. Памтим га из студија кад је мој тата продуцирао Рибљу Чорбу, био је увек фин и страшно љубазан. Почивај у миру, Мишо, и свирај горе нешто лепо”, записала је на Facebook-у.

Његова ћерка Мина Алексић, након што је 13. новембра Алексић примљен у ковид амбулантну, објавила је емотиван статус такође на Фејсбуку.

“Мој Миша је оболео од ковида и на респиратору је већ 3. дан, сваки сат је његова борба за живот као и моја и мамина за њега. Миша би волео да сви наши драги људи знају који је лав и борац, волео би да сви људи који га воле и поштују као мајстора рока ових дана буду уз нас уз њега и верују да ћемо победити проклети ковид. Ја сам сада остала са оба родитеља у болници, преплашена да, али и храбро верујем у срећу и у добру енергију”.

Миша је био басиста Рибље чорбе од 1978. године, али му то није била једина група у каријери.

Прије славног рок састава, Алексић, рођен 1953. године у Београду, започео је развојни пут осам година раније у бенду “Ројали” (1970) као бас гитариста и пјевач.

Те године бенд је освојио друго мјесто на такмичењу у организацији уредника емисије Радио Београд “Вече уз радио”.

Већ слиједеће године отишао је у САД гдје је дипломирао на Pikesville High School  у Мериленду, и тамо је са осталим студентима основао рокабили бенд “Shih-Muh-Fuh”.

Под утицајем група “Grand Funk Railroad”, “Deep Purple” и “Led Zeppelin”, након повратка у Југославију, Алексић је формирао састав СОС где су били чланови: Драган Штуловић (гитара), Драган Тасић (гитара) и Стеван Стевановић (бубњеви).

Ипак, бенд је кренуо да се расипа, прво је Ташић напустио бенд, а затим Штуловић и Стевановић 1977. године, и тада су их заменили Рајко Којић и Вицко Милатовић.

Тако су онда Алексић, Којић и Милатовић 1978. године формирали бенд “Рибља чорба” с бившим вокалом бенда “Рани мраз” - Бором Ђорђевићем, а остало је историја.

Током каријере веома свестрани и продуктивни стваралац Алексић је писао песме за Здравка Чолића, Биљану Петровић, Џези бел, Милорада Мандића и Run Go.

Такође, био је продуцент албума за бендове Ратници подземља, Џези бел, Минђушари, Run Go и Прозор.

Написао је и књигу “ Уживо! Аутобиографија” за издавачку кућу Лагуна, која је била бестселер те 2011. године, а и надаље остала међу најзапаженијим делима из домена рок музике.

Био је и члан УО Агенције за остваривање права интерпретатора ПИ, као и члан Скупштине СОКОЈ-а, преноси Б92.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана