BBC о Гучи: Мjесто где музика не стаје

“Најбољи трубачи овдjе су веће звијезде од Мика Џегера или Лејди Гаге и Гуча је најбоље мјесто гдје можете да их чујете”, наводи се у опширној репортажи о Гучи и југу Србије.

“У центру круга човјек пада на кољена, раширених руку, очију затворених у заносу. Клања се групи музичара са најразличитијим врстама трубе који стежу обруч око њега, збијајући се све ближе и ближе, док отвор највеће трубе скоро не покрије његову цијелу главу”, овим описом почиње дугачка репортажа о Гучи коју је 4. октобра објавио BBC.

Новинар Мет Болтон до детаља описује узаврелу атмосферу, кићење инструмената новчаницама и клањање музичара, желећи читаоцима добродошлицу на Гучу, врхунску прославу српске трубе.

„То је месјто гдје музика не стаје, гдје владају трубе и гдје све што се креће, од стотина свиња до цијелих бикова, може лако завршити на ражњу”, пише Болтон.

Како примјећује новинар, у Гучи су трубачки оркестри праве музичке звијезде. „Најбољи трубачи фестивала овдје су веће звијезде од Мика Џегера или Лејди Гаге и Гуча је најбоље мјесто гдје можете да их чујете. Већ више од педесет година бендови из цијеле источне Европе скупљају се у овом малом граду окруженом брдима негдје у централној Србији.”

Болтон примјећује различитости међу оркестрима са сјевера и југа Србије тј. између српских и ромских трубача, хвалећи обије гупе и нарочито њихово прожимање без обзира на различиту припадност.

“Када слушате музику коју волите, не бринете о томе ко је изводи”, каже за BBC Никола Стојић, један од оснивача фестивала. “Овдје је главна идеја да је музика на првом мјесту а религијска и етничка припадност нису важне.”

Као највеће звијезде фестивала Болтон издваја Бобана Марковића и његовог сина Марка, чији оркестар види као најбољи симбол Гуче.

“Он је звук источне Европе увео на интернационалну сцену, распродао велике свјетске турнеје, издао најпродаваније албуме и шета својом трубом свуда, од филмова до поп музике”, пише Болтон о Бобану Марковићу, не изостављајући ни похвале на рачун Марка који је и сам свирао више од сто концерата годишње.

“Желим да свирам са свима. Не могу да се контролишем. Увијек сам на ивици да зграбим трубу и придружим се људима које слушам”, рекао је млађи Марковић. “Али, то је сасвим нормално тамо одакле ја долазим. Од када устанете рано ујутру, можете да чујете дјецу како свирају нешто. То нам је у крви. Не можете да научите да свирате као Ром. Као да је бог створио Роме да свирају музику”, закључује Марко.

Марковићи су новинара угостили и у свом дому у Владичином Хану, а обишао је и Врањску Бању гдје је присуствовао традиционалном венчању, закључујући позитивно да у овом крају Србије од трубе заиста не може да се побјегне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.