Албум Бруса Спрингстина “Небраска” слави 40. рођендан VIDEO

Снимљен у моменту Брусовог личног и умјетничког бјекства од терета славе, тешког породичног насљеђа и личних демона попут депресије и усамљености, албум је понудио велику рок звијезду у потпуно неочекиваном издању.

За разлику од гласних и моћних рок плоча “Born To Run” (1975), “Darkness On the Edge of Town” (1978) и “The River” (1980) снимљених у пратњи раскошног електричног звука пратеће групе “Е Street Band”, албум “Небраска” понудио је десет нумера снимљених на четвороканалном касетофону у пратњи акустичне гитаре. Првобитно снимљене као потенцијални демо за нови албум са бендом, и то углавном током једне ноћи, он је одлучио да их, на запрепашћење дискографске куће, објави онако како су снимљене, уз минималне интервенције на звуку и дискретно додавање инструмената попут усне хармонике, мандолине или синтисајзера.

Мрачне, туробне пјесме на “Небраски” говоре о обичним, несрећним ликовима који се суочавају с изазовом или прекретницом у својим животима. Испричане су из визуре аутсајдера, криминалаца и масовних убица са мало наде у будућност или без будућности, као у насловној нумери, гдје је главни лик осуђен на смрт у електричној столици. За разлику од претходних албума који често одишу енергијом, младошћу, оптимизмом и радошћу, вокални тонови “Небраске” су меланхолични и сјетни, са пролазним тренуцима милости и искупљења протканим кроз текстове написане под утицајем ноар филмова, филма “Пустаре” Теренса Малика и књига Флечер О'Конор.

Музички критичар Вилијам Румен рекао је да је то један од најизазовнијих албума које је икада објавила велика звијезда за велику издавачку кућу, а сам Спрингстин рекао је касније да није имао јасан план да сними тако огољену фолк плочу.

Критика је по изласку албума била збуњена као и публика, која је очекивала нови “Тhe River”, а добила огољену фолк плочу пуну мрачних прича о још мрачнијим ликовима.

- Замислио сам то као црне приче за лаку ноћ. Много његовог садржаја било је у том стилу. Био му је потребан тај прилично строг, ехо звук, само једна гитара и један тип који прича своју причу - навео је он.

Ипак, слава албума расла је из године у годину уз огроман утицај на нове генерације музичара, а међу његовим обожаваоцима били су великани попут Џонија Кеша, који је снимио обраде “Јохннџ 99” и “Highway Ptrolman”, али и алтернативни бендови као што су “Сон Волт” или “Вилко”.

Плоча данас једногласно важи за јединствено ремек-дјело, уз бројне посвете у виду обрада те бројне референце кроз друге жанрове поп културе, од филма до књижевности.

Сам албум дефинисао је свог аутора као народног кантаутора у традицији Вудија Гатрија или Боба Дилана, а не само као велику рок звијезду. Да буде занимљивије, осам пјесама са ових сесија које нису ушле на албум касније су добиле гласни електрични звук уз пратњу бенда и завршиле на бестселер албуму “Born to USA” из 1984. године.

Омот

Омот албума стекао је једнаку славу као и музика на њему и представља јасну назнаку емоције на албуму.

Фотографија је дјело Дејвида Мајкла Кенедија, док је омот дизајнирао Енди Клајн. Приказује пусту цесту која нестаје у хоризонту травнатих равница и сивог неба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.