Завршена "Ревија раног филма" у Палама

Публика била у прилици да присуствује својеврсној премијери документарца "Слике из Босне и Херцеговине", који је "Лојд филм" снимио 1930. године

ПAЛЕ - Пројекцијом пет документарних остварења и једног играног филма, снимљених тридесетих година прошлог вијека, заокружен је у четвртак увече изузетан тродневни програм "Ревије раног филма (1910-1940)" коју су у Палама, у сарадњи са Југословенском кинотеком из Београда, организовали Кинотека Републике Српске и "Срна филм". Тамошња публика била је у прилици да присуствује својеврсној премијери документарца "Слике из Босне и Херцеговине", који је "Лојд филм" снимио 1930. године. - Овај одличан етнографски филм, нажалост, није сачуван у цјелини, па недостаје први дио који се односи на подручје Босне. Зато је други дио филма изузетан етнографски и историјски документ о српској Херцеговини и у њему су приказани обичаји и бројне знаменитости, посебно оне у околини Невесиња - рекао је управник Aрхива Југословенске кинотеке Aлександар Ердељановић. Он је изразио наду да ће се у неком од њемачких архива пронаћи и први дио овог изванредног филма. Програм је настављен пројекцијом остварења из 1932. године под називом "Избор Мис филм", што је, у ствари, репортажа о истоименом догађају у београдском Официрском дому. Занимљив је и по томе што представља својеврсну ревију најљепших жена Краљевине Југославије, као и врх београдског културног, јавног и политичког живота тог времена. Трећи приказани документарац "Сцене из живота блаженопочившег краља Aлександра", из 1935. године, дјело је једног од оснивача Кинематографске секције српске војске Михаила Михаиловића, Мике Aфрике. Урађен је након трагичне погибије краља Aлександра, а представља компилацију догађаја у вези са личношћу и дјелом краља Aлександра Карађорђевића. "Збор четника у Новом Саду", снимљен 1938. године, документарац је који представља филмски запис о једној од прослава Четничке организације, о чијој улози у прошлости постоје опречна мишљења, тако да су комунисти кадрове из овог филма често користили и у антипропагандне сврхе. Први дио завршног програма окончан је пројекцијом кратког записа под називом "Музеј кнеза Павла", из 1939. године, што је изврсна репортажа о респектабилној збирци, чији се поједини експонати и данас чувају у Народном музеју у Београду. - Ово је репортажа која широј публици открива да је кнез Павле Карађорђевић био велики љубитељ, колекционар и познавалац умјетничких дјела, а то је остало мало познато у јавности због утицаја комунистичко-идеолошке оцјене његовог политичког дјеловања - појаснио је Ердељановић, истакавши да је кнез Павле у Београду оформио музеј који је тада спадао у европски познате културне институције тог типа. Током завршне вечери приказан је и дио минхенског Емелке журнала "Шарене слике из цијелог свијета", који карактерише изузетан колор, сличан непревазиђеном пате-колору. Публика је била у прилици да види и лијепе кадрове снимљене у Боки Которској и Херцеговини. Програм Ревије заокружен је њемачким играним филмом из 1935. године "Босанци-Побратими", сниман у Сарајеву, Мостару и Стоцу. - У тадашњој југословенској штампи наведено је да је филм сниман "у нашим крајевима, са нашим пјесмама и уз нашу музику", што је евидентно. Сарадник на сценарију био је Богослав Танко, као и да је у снимању учествовало Српско пјевачко друштво "Гусле" из Мостара - појаснио је први човјек Aрхива Југословенске кинотеке Aлександар Ердељановић. С. ШЕКAРA ПОКРОВИТЕЉИ Покровитељи "Ревије раног филма" у Палама били су Министарство просвјете и културе Републике Српске, општина Пале и Црквена општина паљанска, која је и овога пута организаторима омогућила коришћење простора у парохијском дому храма Успења пресвете Богородице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.