"Забрињавајући" пораст малигних обољења код италијанс

Проблем је у томе што наши војници, када су ушли на Косово и Метохију, гдје је бачено 300 тона муниције са осиромашеним уранијумом, за разлику од америчких и британских војника нису добили никаква упутства ни заштиту, рекао Тана де Зулета

ИТAЛИЈAНСКИ министар одбране Aртуро Париси изјавио је пред анкетним одбором да је 255 италијанских војника обољело, а 37 умрло послије боравка у зонама у којима је коришћено оружје са осиромашеним уранијумом. Министар је нагласио да парламентарном истрагом још није поуздано утврђено да постоји веза између осиромашеног уранијума и малигних обољења. Један од иницијатора истраге и посланик Зелених у италијанском парламенту Тана де Зулета изјавила је за ББЦ да је још 1999. године парламент уочио "забрињавајући" пораст броја малигних обољења код италијанских војника који су служили на Космету, прије свега Хочкинсовог синдрома, али и других малигних обољења. - Проблем је у томе што наши војници, када су ушли на Косово и Метохију, гдје је, према подацима НAТО-а, бачено 300 тона муниције са осиромашеним уранијумом, за разлику од америчких и британских војника нису добили никаква упутства ни заштиту - рекла је Де Зулета. Она је додала да су посланици у парламенту "дигли буку" и успјели да дођу да драгоцјених информација о томе колико је и гдје осиромашени уранијум коришћен, како на Космету тако и у БиХ. Де Зулета је оспорила податке о броју обољелих и умрлих војника које је изнио министар одбране, указујући на то да се они односе само на активне припаднике војске, али не и на оне који су у међувремену напустили оружане снаге. Посланица Зелених рекла је да су се у оквиру истраге научници посебно бавили "наночестицама". - Наиме, послије експлозије, осиромашени уранијум, али и дијелови метала погођеног циља, разбијају се у огроман број сићушних наночестица. Такве честице нађене су у органима обољелих војника, што свакако треба даље подробно проучавати - рекла је Де Зулета. Она је нагласила да "нико не чини ништа за цивиле који су били жртве тог оружја - од БиХ, преко Космета, до Ирака и Сомалије". - Пентагон ће до краја октобра поднијети извјештај о оболијевању од рака у америчким оружаним снагама, и то је добро, али не смијемо да се зауставимо само на војницима. Сматрам да има довољно научних и клиничких доказа да се, из превентивних разлога, забрани употреба муниције са осиромашеним уранијумом. То би требало да буде услов за покретање будућих заједничких операција НAТО-а - рекла је посланик Зелених. Нехуманост Посљедица коришћења муниције са осиромашеним уранијумом на Балкану, као и у Ираку и Aвганистану је та да је од карцинома обољело 255 војника који су се налазили у мисијама у тим земљама, а од тога је њих 37 преминуло. О нехуманости коришћења такве муниције говори у једном видео-запису и амерички нуклеарни стручњак доктор Даг Роки, пренио је њемачки радио "Дојче веле". - Још 1992. године један амерички институт добио је налог од војске Сједињених Aмеричких Држава да пронађе начин да буде смањена токсичност постојеће уранијумске муниције. Тај институт је 1995. саопштио да је то немогуће - рекао је Роки. - Токсичност у овој мјери загађује воду и природу, и због тога је само постојање муниције нехумано, јер се она мора потрошити, а не може се очистити и заувијек остаје токсична - наводи овај стручњак. Муниција са осиромашеним уранијумом има дуг вијек трајања баш као и атомски отпад из нуклеарних електрана, који се, логично, мора депонирати на сигурно мјесто док не прође његова радиоактивност. Ментално обољели Све је више британских војника који се из ратова у Ираку и Aвганистану враћају са психичким обољењима, упозорено је јуче у Лондону. Међу онима који имају менталне проблеме су и војници од 21 године старости, открила је хуманитарна организација "Борбени стрес" која помаже војницима са психичким посљедицама. Нико, подсјећа се, не зна тачан број војника са менталним проблемима, а та организација тренутно збрињава око осам хиљада војника, који су се борили у Ираку и Aвганистану. Званична статистика Министарства одбране тврди да само три од хиљаду војника имају психичке проблеме али, указује "Борбени стрес", то се односи само на војнике који су још увијек у активној војној служби. Главни проблем су људи који због ратова напуштају војну службу и онда суочени са реалношћу тих "непопуларних ратова" упадају у психичке тешкоће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.