Мјештани малог села у општини Мерошина потврдили су да Вики Миљковић није заборавила одакле потиче. Комшиница Душка, чија је породица у пријатељским односима са пјевачицином, открила је да је Вики дала значајна средства за обнову духовног живота у овом крају.
Комшиница је потврдила да пјевачица помаже изградњу цркве Светих апостола Петра и Павла, која се подиже на мјесту некадашње старе цркве са тешком историјом.
– То је тачно. Дала је велики прилог. Црква још није готова, при крају је, али има још ту посла. Ту је некад постојала црква, коју су срушили Турци. Она је одавно дала прилог за ту светињу, али не воли она да се о томе прича. Ишла је с бабом и као мала ту гдје је била црква. Лијепо је то од ње, али је село запуштено. Туга – испричала је комшиница Душка.
На самој цркви радови су у поодмаклој фази. Урађена је готово комплетна фасада, постављени су прозори и врата, као и иконостас. Тренутно је у току фрескописање храма, а неке фреске су већ у потпуности завршене.
Сјећање на оца и брата
Мјештани се са сјетом сјећају Викиног оца Светомира, познатог као Уча, али и њеног покојног брата Владиче.
– Ово је родно село њеног покојног оца Светомира, а мајка јој је из Вртопа. Виолета сваки пут кад дође, прво дође код нас у кућу и код моје кћерке. Друже се од малих ногу њих двије. Много смо лијепо живјели. Она се дружила с мојом кћерком, која је исто лијепо пјевала. Уча, њен отац, бринуо је о њој и пратио је кад је Вики почела да пјева – присјећа се комшиница.
Она се осврнула и на трагедију која је погодила породицу, а о којој је Вики недавно говорила – смрт рођеног брата.
– И покојни брат Владица је јако лијепо свирао. Кад сам чула да је и он отишао од тешке болести, много сам плакала. Кад сам га видјела посљедњи пут с мајком у Нишу, она се била скроз онеспособила од муке. Нема никог овдје у тој кући – додала је она за Курир, истичући да су Миљковићи „дивни људи и породица“ и „фине комшије“.
За пјевачицу и њеног супруга мјештани имају само ријечи хвале, наглашавајући да су све што имају стекли великим радом.
– За Виолету и њене стварно немам ријечи. Много раде, јако су вриједни и много су стекли – закључила је мјештанка.
