Вијек српске културе

Пјесма "Српкиња", коју су извели Српско пјевачко друштво "Јединство" и Градски тамбурашки оркестар из Бање Луке на Свечаној академији у Ливну изазвала буран аплауз публике међу којима су били Срби, Хрвати и Бошњаци

КAО својеврстан вид успјешне међуентитеске сарадње на пољу културе у Бањој Луци и Ливну одржане су тродневне свечаности поводом обиљежавања стотину година од оснивања Српског пјевачког и тамбурашког друштва "Сундечић" у Ливну. Одбор за прославу који је изабран уз благослов епископа бихаћко-петровачког Хризостома од прве сједнице заузео је став да се научни скуп о пјеснику, дипломати и проти Јовану Сундечићу, који је рођен у ливањском селу Голињеву 1825. године и по коме је друштво добило име, одржи у Бањој Луци, а Духовна академија, Света литургија и парастос у Народном свеучилишту и цркви Успења пресвете Богородице у Ливну. Испоставило се да нису били у праву они који су сумњали да ће се академија одржати у Ливну пошто ће то, наводно, иритирати већински хрватски живаљ и довести до непотребних инцидената. Такође, нису били у праву и скептици који су се противили да се у оквиру програма Свечане академије у Ливну изведе хорска пјесма "Српкиња", аутора Исидоре Бајић. Испоставило се да је управо та пјесма у извођењу Српског пјевачког друштва "Јединство" и Градског тамбурашког оркестра из Бање Луке изазвала френетичан аплауз публике међу којима су се налазили Срби, Хрвати и Бошњаци. Новинар сарајевског "Ослобођења" Хајро Громулић признао је да овакав културни догађај у Ливну није приређен у посљедњих 15 година. Готово идентично мишљење пренио је и уважени професор и један од најпознатијих ливањских интелектуалаца Стипо Манђерало. - Хор "Јединство" и Тамбурашки оркестар представљали су за нас Ливњаке заиста врхунско откровење и освјежење какво нам је одавно било неопходно. Похвалио бих, такође, и наступ Хора свештеника Бихаћко-петровачке епархије, као и Збор католичке цркве у Ливну. Једноставно ово је било незаборавно вече на највишем умјетничком нивоу - утисак је професора Манђерала. Треба подсјетити да су на Свечаној академији наступили црквени хорови: Хор свештеника Бихаћко-петровачке епархије и Велики црквени збор из Жупе Свих Светих Ливно са руским напјевом из 17. вијека "Богородице дјево" и "Молитве" Јоханеса Хаса. Говорећи о Српском просвјетном и тамбурашком друштву "Сундечић", које је добило име по Јовану Сундечићу, свештеник Софроније Никић је подсјетио да је ово друштво у Ливну основано 1907. године. Друштво је имало своју читаоницу и библиотеку, а већ 1912. године располагало је са огромним капиталом од тадашњих 5.170 круна. - Културно просвјетним настојањима ливањских Срба много је помагала и сарајевска "Просвјета", која је основана 1902. године. Међу "Просвјетиним" стипендистима налазили су се Милан Ђуран из Ливна, који је завршио студије теологије и Никола Козомара из Бање Луке, који је постао професор гимназије у Ливну. Велику помоћ при обуци занатско-трговинске омладине пружио је и "Привредник", преко кога је до 1912. године из Ливна послато 26 српских младића да као шегрти уче занат и трговину код угледних трговаца и мајстора - подсјетио је свештеник Софроније Никић. Српско пјевачко и тамбурашко друштво "Сундечић" је имало велељепну зграду, која се и данас издваја по специфичној архитектури у Ливну. Зграда је подигнута на земљишту које је заједно са другим објектима друштву поклонио Јован Законовић. Послије Другог свјетског рата зграда је национализована и од тада до данас је претворена у ливањску гимназију, а друштву су, као и другим националним организацијама комунистичке власти забраниле дјеловање. Стихове из књиге "Изабране пјесме" Јована Сундечића рецитовала је глумица Народног позоришта Републике Српске Наташа Иванчевић. Текст и фотографије Радован ЈОВИЋ AПОСТОЛ СЛОГЕ Предсједник Одбора за прославу стогодишњице друштва "Сундечић" у Ливну Бранко Докић говорио је о животном путу и дјелу Јована Сундечића, кога су у вријеме националног буђења и тежње за уједињењем свих јужних Словена звали апостолом слоге. - За Сундечића се са пуним правом може рећи да је био апостол југословенске слоге, братства и јединства међу Јужним Словенима, али не у оном идеолошком смислу већ у оној истинској људској љубави према Богу и човјеку - рекао је Докић. Књижевник Ранко Рисојевић се осврнуо на Сундечићево стваралаштво, као и на веома успјешну дипломатску мисију овог изузетног Србина који је највећи дио свог живота провео у Далмацији и Црној Гори. ВРAЊAНКA У "БAКУСУ" Послије свечане академије у ливањском Народном свеучилишту дружење уз пјесму и игру настављено је у ексклузивном ресторану "Бакус", који по свом амбијенту, особљу и понуди далматинске и домаће кухиње, представља јединствен кутак на тим просторима. У незаборавном штимунгу којег су приредили чланови Српског пјевачког друштва "Јединство" и Градског тамбурашког оркестра домаћине је посебно одушевио разноврстан репертоар младих и талентованих музичара из Бање Луке. - Послије пуних 15 година доживио сам и тај тренутак да у Ливну чујем култну и по много чему антологијску пјесму "Врањанка" - истакао је директор "Електро Ливна" Ервин Врдољак, који није скривао одушевљење послије сваке пјесме чланова "Јединства" у пратњи Тамбурашког оркестра. Пјесма "Санта Лучија" коју је извела млада бањолучка оперска пјевачица Каролина Михајловић, подсјетила је професора Стипу Манђерало на најљепше дане ни сам не вјерујући да још тако, неко попут Енрика Каруза, може вјерно и са лакоћом да отпјева италијанску канцону.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.