Умјетничко богатство Музеја Херцеговине у Требињу

Поред шест сталних, музеј планира и поставку о херцеговачким устанцима и природњачку збирку, истакла Весељка Салатић

ТРЕБИЊЕ - Музеј Херцеговине у Требињу је незаобилазна установа културе на југу Републике Српске, уписана у све туристичке водиче и карте, која већ 55 година сакупља и чува драгоцјено културно благо о животу на просторима Херцеговине од праисторије до данас. О томе смо разговарали са историчаром умјетности Весељком Салатић, која већ двије деценије ради међу старинама, документима, архивском грађом, а однедавно је и директор музеја. - Некадашњи завичајни, а сада Музеј Херцеговине има четири одјељења, а то су умјетничко, археолошко, историјско и етнографско. Имамо и шест сталних поставки: Дучићева збирка, етнографска, археолошка, меморијална изложба слика Aтанасија Поповића, Галерија легата сликарке Милене Шотре, поставка скулптура Радована Ждрала и Градска кућа - рекла је директор Музеја Весељка Салатић. Она је додала да се у просторијама за повремене изложбе у музеју одржавају бројни културни програми, па је само ове године организовано више од 30 изложби, промоција, концерата... Салатићева је објаснила да Дучићева збирка садржи мноштво скулптура из првих вијекова хришћанства, затим рељефа, саркофага и умјетничких слика. Све те умјетнине је пјесник Јован Дучић, као дипломата Краљевине Југославије, сакупљао у Грчкој, Риму, Египту и поклонио родном граду. - Све су то оригинали класичне умјетности непроцјењиве вриједности, а ова збирка садржи и таписерије, везове, амбасадорску униформу великог пјесника, преко 30 његових ордења и одликовања, и друге личне предмете. У Народној библиотеци Требиње чувамо Дучићев легат са преко пет хиљада књига, писама, докумената и три тестамента овог знаног Требињаца и Херцеговца - истакла је Весељка Салатић. Према њеним ријечима, Етнографском збирком доминира "народна кућа херцеговачка", са огњиштем и каменим креветима, уз разбоје, алате, народне ношње, некадашње кошнице, плетене риболовне мреже. Све то вјерно осликава живот српског народа источне Херцеговине, културу и начин живљења у другој половини 19. и првој половини 20. вијека. Ту си и славске иконе, божићна икона и једна вриједна икона из 16. вијека. Ђачке екскурзије које пролазе кроз Требиње, поред херцеговачке Грачанице на Црквини, манастира Тврдош или Дужи, платана и старог града, сврате и у Музеј Херцеговине. Увијек са пажњом разгледају оружја и оруђа наших дједова, распитују се о начину на који су наши преци стварали, живјели на овом посном, али поносном парчету српске земље. За посјетиоце је посебно занимљива археолошка збирка, која у континуитету прати живот на просторима некадашње Хумске земље, Травуније и Требиња. - Увидом у ову збирку види се да Херцеговина није само "камена пустиња", како су је понекада описивали путописци, него кроз вијекове насељен крај, на домак Јадрана, у медитеранском културном кругу, гдје се живјело и стварало - подсјетила је Салатићева. Она је посебно указала на тројство - надгробну плочу жупана Грда из 1196. године из требињских Полица, потом камену пластику из Завале и фототипско издање Мирослављевог јеванђеља - најстаријег српског ћириличког рукописа из 12. вијека. Према многим тврдњама истраживача, ово јеванђеље је настало управо на подручју Травуније - Требиња. Љубитељи сликарства се сваки пут изнова са пажњом враћају изложби слика Aтанасија Поповића, једног од првих сликара из БиХ који се школовао на Умјетничкој академији у Бечу, уочи Првог свјетског рата. Пажњу посјетилаца привлаче и сталне поставке скулптура у полудрагом камену Радована Ждрала, Херцеговца који живи у ствара у Војводини. Прије неколико година у поткровљу Музеја Херцеговине отворена је изложба "Градска кућа", са старим намјештајем из аустроугарског периода из 19. вијека, који је углавном откупљиван или добијен као поклони старих требињских породица. Музеј Херцеговине од 1975. године повремено објављује и часопис "Трибунија", уз многа друга вриједна издања. Улаз под сводове ове куће плаћа се једну марку. М. БЕШТИЋ ЗAДУЖБИНA Поред зграде Музеја и дворишта са старим споменицима, тунелима гдје је некада било старо Требиње, ова установа културе обухвата и задужбину Дубравке (Мирка) Кујачић на Ушћу код Требиња. Ова Требињка завјештала је то Музеју Херцеговине. У овом здању сваке године одржава се програм на Видовдан, и то етно-изложба и поетски програм.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.