Рале након хаоса с Аном: "Умало ми је руку откинула, био сам роб!"

БЕОГРАД - Пјевачица Ана Николић нашла се у центру скандала, када је пријавила свога бившег партнера Горана Ратковића Ралета за насиље.

Објавила је снимак на ком је јавно молила за помоћ, гдје је тврдила како ју је композитор претукао.

Рале се сада огласио за домаће медије, након што је добио забрану приласка од 48 сати. Одлучио је да исприча своју страну приче:

- Ја сам од свог живота лепог... Направио сам роба. Не могу да кажем да нисам крив јер сам свесно ушао у све а и Тару сам заволео. Није моје дете, али као да јесте. То је једно предивно дете. Једноставно, нисам више имао ауторитет над својим животом нити сам доносио сам одлуке - започео је он. 

Композитор је открио како се осјећао у односу и својој љубавној вези са Аном: 

- Био сам дадиља, био сам возач, све друго, само нисам био оно што треба да будем, а то је Рале. Ја сам постао крпа са којом је она брисала под. Када је осетила да може, наравно да је то користила. То је нон стоп кулминирало. У почетку сам се борио, говорио сам себи да не може више овако, а а друге страни кажем себи биће све добро, све ће лећи на своје место. Генерално, нисмо имали круцијални проблем осим тог њеног понашања. Могла је да ме гађа чашом, флашом, да извади маказе да ме убоде. Никада нисам знао шта ме чека када дође у ту фазу, свашта сам могао да очекујем. Имао сам утисак да живим у филму Балкански шпијун, када Бора Ђорђевић шта год да уради или каже, Бата Стојковић протумачи то на свој начин. Морао сам да водим рачуна о сваком зарезу, о свакој речи, да она нешто не извуче из контекста. Себи је дала потпуну слободу да она каже све шта пожели. Њено покриће за све је било да она никада не лаже и да је увек у праву. Ја сам неко ко не прича много, па испада да лажем - наставља даље Рале за Курир.

Признао је да су свађе са Николићевом биле присутне још од почетка њихове везе, па открио разлоге жестоких обрачуна: 

- Што се тиче сукоба било их је од самог почетка. Није се то само сада десило. Мислим, све наше комшије су то чуле, знале су. Кад кажем комшије, не мислим само на моје комшије, већ и на њене комшије. Значи, хаос је био свакодневан, али нешто нас је везивало, не знам, можда та нека превелика љубав, ја стварно не знам, али то генерално од самог почетка није било нормално, било је јако, јако, јако болесно. И да се разумемо, није то само, хајде, љубомора да кажем, једини узрок наших сукоба. Значи, она мени замера што сам ја од првог дана био у „Гранду“ и са Сашом Поповићем био најбољи пријатељ и толико тога смо урадили заједно, али на крају смо се разишли што ја ту ништа нисам направио, добио, нема појма шта да добијем. Ја сам увек желео своју слободу, имао сам је као што сам је имао до тренутка док њу нисам упознао. Кад сам њу упознао, онда је кренуло то неко дан по дан, да кажем, из дана у дан лудило. Одем рецимо у 12 студио да радим, сачекам Тару у 5 да дође, а онда са Таром идем. Мало супер ми је са њом, дете се игра у играоници и ја уживам. И тако три дана за редом. И она каже мени, три месеца те немам. Пази, три дана, три месеца. Ти ме не волиш, ти једноставно само радиш, само радиш, само радиш - наставио је он, па открио како је Ана била неодговорна.

- Како нормално да причам када она нон-стоп касни. Она не капира да власници клубова једва чекају да се нешто деси да могу да те зајебавају, хајде кажем тако. Значи, то стварно мора нешто да буде екстра екстра фул да ти нико не приговори. У сваком другом случају имаш проблем. Не она као она, као извођач, него ја као неко који сам први ту поред ње. Да ја морам да глумим идиота, да се грлим са људима, да причам бајке и шта ја знам. Она не схвата да ме ставља у ситуацију, да ја стварно за себе мислим да сам господин и да сам коректан према сваком, да дођем у ситуацију да морам да се правдам, да морам да будем мањи од маковог зрна. Зашто? Зато што њој је то све једно. Ако ја уђем, значи ми већ морамо да будемо мало та не, на сцени она се још минка. Ја кажем, Ана, Ја сам рекла, нема концерта, ако још једном уђеш, марш и изађи на поље. Значи, то је хистерија и хаос. Ајде, буди паметан - додао је Горан. 

Након вијести о њиховом сукобу након наступа у Босни, Горан је открио шта се десило: 

- Ево сад смо имали наступ у Босни и кренемо кући. Оно нешто кренуло ме да љубоморише нешто, од сада је то небитна прича. Углавном, Па нисмо прошли 10-15 километара. И она опет креће да се хвата за волан. И као мени, еј дечко, хоћеш да погинемо овде? Ја кажем, жено, само ме остави, молим те, возим све у реду, нема проблема. Дај ми упаљач. Не дам. Дај ми упаљач, не дам. Ја видим неку пумпу малу. Погледам ради, ја стао на пумпу, уђем унутра да купим упаљач, све време иза нас иде обезбеђење. Ја стао на пумпу, купио упаљач, излазим са пумпе, она је прешла са места сувозача на место возача, жена, ја само прилазим, отворим врата. да уђем, она даје гас и одлази. Значи, руку кад ми није откинула. Гледам, реко, ово ми из обезбеђења, молим те, реко, иди за њом, она не зна ни где иде, разумеш, ја ћу звати неког из Београда да дође по мене, дође човек за два и по три сата, нема везе, па ћу да идем. Он каже, како да те оставим овде? Ма пусти ти мене, знаш, а оно, Босна, хладно, ја у мајици, кратких рукава, ноћу. Човече, иди за њом, чујеш шта ти каже? Ма не, каже, не могу да те оставим, где ћу да те оставим, овде смрду сеш. А да је нека пумпа, да не знам, да могу да седнем негде, него пумпа као киоск, 303 - завршио је у својој исповести.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.