Украјински град Јужњи настао на темељима радничког на

Живот становника Јужњија је доста монотон, и како је рекао тренер друге екипе Химика Владан Живковић, који ту живи и ради, недостаје само "знак трубе за повечерје", јер са првим вечерњим сијалицама главна улица остане пуста и сви се селе у станове

У НЕПРЕГЛЕДНОЈ и пустој равници на самој обали Црног мора, педесетак километара од Одесе, прије 35 година за потребе украјинског произвођача вјештачког ђубрива Химик, саграђене су вишеспратнице радничког насеља. То је данас град Јужњи који има око 30 хиљада становника. Занимљиво је да у самом граду нема приватних кућа, а нема и незапослених. Према слободним процјенама, око 80 одсто радно способног становништва ради у десетак километара удаљеном "Химику", док су остали запослени у оближњој луци и у инфраструктурним службама града. Живот становника Јужњија, за наше прилике је доста монотон, и како је рекао тренер друге екипе Химика Владан Живковић, који овдје живи са супругом, недостаје само "знак војничке трубе за повечерје", јер са првим вечерњим сијалицама главна улица која је центар свих збивања, одједном остане пуста и сви се селе у станове. Са радом престаје и једини кафић, за који би се прије могло рећи да је обична крчма. Продавнице су углавном са мјешовитом робом, али има и неколико добро снабдјевених маркета, специјализованих продавница, киоска, банака... Тргује се и на тротоару гдје пољопривредници из оближњих села нуде воће, поврће и млијечне производе. Погодна клима преко љета и пјешчана обала добар су предуслов за развој туризма. Зашто се то не користи и зашто нема интереса да се обала Црног мора претвори у плажу те зашто нема веће понуде смјештајних капацитета, све је чешће питање и самих мјештана заинтересованих да Јужњи ускоро постане занимљива туристичка дестинација. Љепша страна живота данас у Јужњију је Спортски комплекс "Олимп". Поред дворане са 2.500 мјеста, ту су сауне, мањи базен, теретане, већи број кабинета, канцеларија, кафић, мањи ресторан, а одмах уз дворану је и отворени тениски терен. У саставу спортског центра је и луксузни хотел "Елада". Све је урађено по високим свјетским стандардима, а да би све беспријекорно изгледало и функционисало брине више од 150 стално запослених. У спортском центру "Олимп" смјештен је и Кошаркашки клуб Химик у којем је око 50 запослених, који захваљујући добро ријешеној климатизацији, компјутеризованој теретани, амбуланти са стално запосленим љекаром, кабинетима за обуку, састанке и канцеларијама, раде у готово идеалним условима. Клуб има три аутобуса, од којих је један резервисан само за прву екипу и госте из иностранства, у којем су и кошаркаши Игокее Партизана од аеродрома у Одеси и натраг могли добро да опруже ноге и да само сањају о сличним условима за рад код нас. Ипак, оне друге услове посебно за живот младих у Aлександровцу, Лакташима, и посебно у Бањој Луци, тешко да би мијењали. Текст и фотографије Никола КРAГУЉ МAГЛA ПОМОГЛA ХИМИКУ Како су кошаркаши Химика прво у Aлександровцу поражени са 22, а онда у реваншу стигли до плус 30 кошева? Одговора је више гдје се већина слаже да су то била два екстремна резултата. - Одмах након утакмице у Aлександровцу кренули смо на аеродром у Сарајеву, гдје смо стигли у раним јутарњим часовима. Ту нас је дочекала магла тако да није било летова све до четвртка предвече када смо одлетјели за Беч, и тек у петак, прије свитања, стигли смо кући. Боравак у Сарајеву искоришћен је за опуштање, разговоре и анализе, а одмах по доласку у Јужњи морали смо да играмо и сусрет домаћег првенства, гдје смо забиљежили сигурну побједу. Да смо којим случајем стигли кући одмах послије утакмице било би смјена и отказа. Испало је овако да нам је магла била велики савезник. Не смијем ни да помислим шта би било да смо изгубили и у реваншу. Било би нас свуда - испричао нам је помоћни тренер Химика Aлександар Вржина. СРБИ У ЈУЖЊИЈУ У екипи Химика су четворица Срба Горан Ћакић, Никола Лепојевић, Aлександар Ђурић и Саша Братић. Ту је и Aлександар Вржина, први помоћни тренер и главни за рад са млађим категоријама, као и Владан Живковић, бивши члан "Игокее", који сада успјешно води другу екипу Химика. Ту су заједно са супругама и смјештени су у једној од луксузнијих зграда у Јужњију. - Лијепо уређена и намјештена зграда је искључиво за играче и тренере. Ту смо сви на окупу и лијепо се дружимо. Повремено одемо до Одесе, гдје је већ друга прича. Ја сам у Радио Инђији, гдје радим као новинар, узела неплаћено одсуство и дошла овдје да будем уз мужа и тако му помогнем да издржи до краја - испричала је Гордана Вржина, супруга помоћног тренера Aлександра Вржине, који је прије шест година водио екипу Радника из Бијељине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.