У Требињу одржане "Дучићеве вечери поезије"

Након десет објављених књига поезије, Ђорђо Сладоје се потврдио као тренутно најзначајнији представник "стражиловске лирске нити" у српском пјесништву и легитимни насљедник Бранка, Змаја и Десанке, рекао Ранко Поповић

ТРЕБИЊЕ - Овогодишње саборовање српских пјесника "Дучићеве вечери поезије", на свечаној академији у позоришној дворани требињског Дома културе, под називом "На Дучићевом путу", отворио је предсједник Савјета манифестације и начелник општине Требиње Доброслав Ћук. Он је посебан поздрав упутио "оном златном талогу, кога сваки народ има, нашим најдражим гостима - писцима, који су дошли да би своју ријеч казали подно Дучићевог великог бријега Леотара". Наглашавајући да су "Дучићеве вечери поезије" остале на оном нивоу на који су их подигла издашнија времена, дубљи фондови и можда безбрижније генерације, предсједник Савјета је истакао да су, у нашим условима, "Дучићеве вечери поезије" постале за многе и мјера и изазов. - Нас Требињце то радује и зато сваке године настојимо, не да повучемо нове потезе, него да у програме унесемо нове нијансе, нова освјетљења, нова прозирања, уз брижљиво промишљање онога што је Дучић данас, и овдје и међу нама, али и на другим мјестима - подвукао је Ћук. Образлажући одлуку жирија да "Дучићева награда" за 2007. годину припадне пјеснику Ђорђу Сладоју, пјеснику поријеклом из Херцеговине, који је живио у Сарајеву, а од 1992. године живи и ствара у Врбасу - Војводина, проф. др Ранко Поповић рекао је да се Сладоје, послије десет објављених пјесничких књига, потврдио као тренутно најзначајнији представник "стражиловске лирске нити у српском пјесништву, легитимни насљедник Бранка, Змаја и Десанке, поета тананог и свестраног осјећања традиције и препознатљиве душевности". Истакавши да је на плану опште слике савремене српске поезије, Сладоје истовремено пјесник најсложенијег, али и најнепосреднијег израза православне духовности, др Поповић је нагласио да је поезија овогодишњег лауреата - интензитетом осјећања самилости и сапатње, равна са пјесништвом Aлексе Шантића и Десанке Максимовић, свједочећи и за наше вријеме моћ пјесме - да изрази и побуди и најтананија осјећања. Након уручења "Дучићеве награде", бесједећи о поезији Јована Дучића, овогодишњи лауреат Ђорђо Сладоје нагласио је да се Јован Дучић у свом књижевном опусу није задовољавао тзв. малим стварима, већ је себи задавао високу мјеру, постављао крупна питања и тешке проблеме, а за њихово рјешавање обављао, упорно и мимо наших обичаја, такозване висинске припреме у књижевним центрима Европе и свијета. - Ријетки су пјесници који литургијски снажно и лирски понесено славе Божије присуство у свијету, видљивом и невидљивом, у биљу и звјерињу, у свјетлости и води, у свему што је поштеђено кобне свијести о пролазности и смрти, као што је то чинио Јован Дучић - рекао је Сладоје. Уз запажен умјетнички програм и наступ примадоне београдске опере Драгане дел Монако и Даринке Пауновић на клавиру, познатог виолинисте Јована Колунџије, уз клавирску пратњу Наде Колунџије, гитаристе Уроша Дојчиновића и бањолучког Хора "Јединство", под диригентском палицом Немање Савића, Дучићеве стихове казивао је познати београдски глумац Тихомир Станић, док је славодобитник Ђорђо Сладоје говорио пјесме из своје најновије збирке "Мала васкрсења", за коју је, поред Дучићеве, ове године добио још двије угледне књижевне награде - "Жичку хрисовуљу" у Србији и награду "Јелена Балшић" у Црној Гори. Иначе, поред помена пјеснику Јовану Дучићу у херцеговачкој Грачаници на Црквини, овогодишња манифестација протекла је у знаку више пратећих програма и садржаја, међу којима истичемо и промоцију Зборника Дучићевих вечери поезије 2004-2007. године. М. БЕШТИЋ ОКРУГЛО СТО У Задужбини Бранка и Радмиле Тупањац на Црквини одржан је округли сто о поезији овогодишњег добитника "Дучићеве награде", на коме су говорили пјесници, књижевни критичари и домаћини. Aкадемик Љубомир Зуковић посебно је запазио ослоњеност Сладојеве поезије на народну пјесму и усмено предање. - Његове пјесме одишу снажним искреним родољубљем, у коме се преплићу лично и колективно памћење, а Сладојева поезија је сва у хоризонту српске повијести и православне духовности - нагласио је Зуковић. Он је подсјетио да у лирици овог пјесника "болно одјекује све оно - што се у посљедње двије деценије дешавало са његовим народом, када се назад не може, а напријед не умије". О поезији овогодишњег добитника "Дучићеве награде" бесједили су и академик Бранко Милановић, проф. др Јован Делић, проф. др Ранко Поповић, пјесници Владимир Јагличић и Желидраг Никчевић и домаћин Доброслав Ћук, предсједник Савјета "Дучићевих вечери поезије". ПЈЕСНИЦИ На завршној вечери ове поетско-културне манифестације у суботу своје стихове у Требињу су казивали пјесници из Републике Српске, Србије и Црне Горе. Поред добитника "Дучићеве награде" Ђорђа Сладоја и Слободана Ракитића, стихове су говорили Драгољуб Брајковић, Зоран Костић, потом Ружица Комар и Данило Марић, једини писац из дијаспоре учесник овогодишње манифестације. Наступили су и Драган Бојовић, добитник награде "Марко Миљанов", потом Миомир Јовановић из Косовске Митровице, носилац "Пера деспота Стефана", Ђорђе Дабарчић, Радослав Милошевић, Божидар Глоговац, Гордана Сарић, Aндрија Радуловић, као и Верољуб Вукашиновић, један од добитника "Змајеве награде".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.