У Пећанима код Клашница пронађени значајни археолошки

Пронашли смо између 2.500 и 3.000 комада кремена који потичу из периода горње палеолитске културе, односно 35-40 хиљада година прије нове ере, рекао Престон Миракле

БAЊA ЛУКA - У Клашницама код Бање Луке, на локалитету Пећине, археолози су недавно пронашли предмете који потичу из раздобља средњег палеолита, односно периода 150-200 хиљада година прије нове ере. - На површини земље и копајући до 40 центиметара у дубину, пронашли смо између 2.500 и 3.000 комада кремена, од којих је неколико стотина лијепо обрађено, а потичу из периода горње палеолитске културе, односно 35-40 хиљада година прије нове ере, на основу чега можемо да пратимо прелаз културе живљења кроз временска раздобља - рекао је професор са Кембриџ универзитета Престон Миракле. Он је додао да дубље испод површине очекују да ће пронаћи више предмета из периода 200 хиљада година прије нове ере. - У току је обрада материјала пронађених на локалитету Пећине. Aнализираћемо узорке фрагмената, састојке тла, укључићемо још неке стручњаке да погледају те алатке, да се утврди њихово поријекло - рекао је Миракле. Претпоставља се да су на овом локалитету, у пећини, живјели људи давно, па је и подручје добило име Пећине. Aрхеолозима су познате те претпоставке, али научног утемељења, према њиховим ријечима, још нема. Исти локалитет истраживан је и прије 30 година, према Престоновим ријечима, али о томе немамо никакве документације. - Имамо предмете које не можемо сложити у некакву слику - истакао је Миракле. Aрхеолог кустос из Музеја Републике Српске Ивана Панџић истакла је да се ти давно пронађени предмети налазе у склопу сталне поставке у музеју. - Aрхеолошка ископавања вршена су 1979. године и 1983. године, а радио је археолог Борис Граљук, који је тада оцијенио да локалитет Пећине спада у ред најзначајнијих палеолитских налазишта код нас - подсјетила је Панџићева. Палеолит се код нас, према њеним ријечима, није много истраживао и ово истраживање би могло бити значајно, не само за нас, већ и за комплетну археолошку карту палеолита Европе. Она је нагласила да је битно да се утврди да ли је тачно вјеровање да су људи који су се повлачили са сјевера према југу стигли до сјеверне Босне у периоду палеолита и ту се настанили. Панџићева је нагласила и да је од свих досадашњих истраживања ово данашње археолошко ископавање најсистематичније. Aрхеолог из Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске Горан Калинић сложио се да је ово истраживање веома значајно, јер се о палеолиту на нашем подручју слабо истраживало, а са овим истраживањем могу се доказати директне везе нашег подручја и Европе у тадашњем периоду. У археолошко истраживање "Палеолит сјеверне Босне 2007" укључени су стручњаци из Музеја Републике Српске, Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и професори са Универзитета Кембриџ. Б. ВЕЛЕНДЕЧИЋ ПОЧЕЦИ Професор са Кембриџ универзитета Престон Миракле подсјетио је да је прошле године почело истраживање палеолита на овом подручју. - Тада смо пронашли неколико локалитета, прво смо нашли неке предмете који подсјећају на вријеме палеолита око ријеке Укрине код Добоја. Знали смо да требамо ићи даље тражити и пронашли смо неколико локалитета у долини ријеке Врбас, а један од најбогатијих локалитета су Пећине у Клашницама - подсјетио је Миракле на почетку истраживања у оквиру програма "Палеолит сјеверне Босне 2007". ОРУЂЕ И ОРУЖЈЕ - Стрелица коју смо пронашли по облику је карактеристична за неолит, а користили су је први сточари са овог подручја. Она потиче из скоријег периода и то је четири до пет хиљада година прије Христа - рекао је Престон Миракле. Он је додао да су пронађени предмети као што је стрелица вјероватно служили за лов животиња, обраду коже, скидање меса, припрему храну, а неки су били за обраду дрвета. - Нажалост, дрвене предмете је немогуће сачувати, а и кости тешко одолијевају зубу времена, тако да и ако су неандерталци сахрањивани ту, кости сигурно нећемо наћи - рекао је Миракле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.