У Палама отворена

У три дана Ревије биће приказано шест програма у којима ће бити двадесетак документарних и играних остварења, међу којима и значајан број оних који су везани за подручје Републике Српске, односно БиХ

ПAЛЕ - У сали парохијског дома паљанске цркве Успења пресвете Богородице прексиноћ је отворена "Ревија раног филма (1910-1940)" која доноси још један репрезентативни пресјек филмске продукције из тог периода. Послије уводног обраћања директора Кинотеке Републике Српске и "Срна-филма" Милована Пандуревића и протојереја-ставрофора Момира Васиљевића, који је благословио још једну врхунску смотру раних филмских остварења, бројној публици се обратио и први човјек Aрхива Југословенске кинотеке Aлександар Саша Ердељановић који је говорио о самом програму. Појаснио је да ће у три дана Ревије бити приказано шест програма у којима ће бити двадесетак документарних и играних остварења, међу којима и значајан број оних који су везани за подручје Републике Српске, односно БиХ. Прво вече Ревије отворио је документарац "Београд 1919", иначе, један од најдрагоцјенијих записа о српској пријестоници непосредно након завршетка Првог свјетског рата, а потом је приказан и филм "Свадба у Тополи" из 1930. године. Ријеч је о остварењу етнолошког жанра које приказује српске обичаје и свадбена весеља у Шумадији и београдском Подунављу. Трећи приказани филм у првом дијелу прексиноћног репертоара носи назив "Пут председника краљевске владе др Милана Стојадиновића", а који су сниматељи Југословенског просвјетног филма урадили за вријеме предизборне кампање 1935. године, током које је тадашњи премијер посјетио неколико градова у Црној Гори, те Сарајево и околни Блажуј. Публика у паљанском Светосавском здању потом је била у прилици да види филм "Дунав, или најлепши део Дунава", из 1940. године, а ријеч је о, како је то рекао и Ердељановић, који је публику маестрално водио кроз овај својеврстан филмски времеплов, "питорексној туристичкој разгледници крајева источне Србије-Ђердапске клисуре". - Највећа вриједност овог остварења је његова посебност која се данас мјери чињеницом да доноси кадрове неких предјела који више не постоје, јер су потопљени изградњом ђердапске хидроцентрале - појаснио је Ердељановић. Први дио програма заокружен је филмовима "Дрвна индустрија", из 1939. године, те "Казнени завод у Сремској Митровици", што је документарно-играна прича, највјероватније снимљена у другој половини двадесетих година прошлог вијека, а биљежи унутрашњост затвора за најтеже преступнике у том периоду. Други дио првовечерњег репертоара Ревије донио је пројекцију филма "Летење авијатичара Ђованија Видмера на Бањици 14. јула 1912. године", што је запис атрактивног лета пионира италијанске и словеначке авијације над српском пријестоницом. Овај филм је једна од првих спортских репортажа српске кинематографије, а наручио га је први српски продуцент Светозар Боторић од сниматеља Луја де Берија. Прво вече затворено је пројекцијом филма "Дурмитор", из 1930. године, што је остварење које критичари сврставају у ред најбољих записа документарно-етнолошког жанра до Другог свјетског рата. Ердељановић је објаснио да је снимање овог филма иницирао љекар и страствени планинар из Загреба Бранислав Глушић, који је касније са аустријским сниматељем Карлом Коранеком забиљежио путовање планинарске експедиције кроз Босну, Црну Гору и дубровачко залеђе, не доносећи тек причу о самим природним љепотама, већ и о народним обичајима из тих предјела. Ревију раног филма и овога пута су организовали Кинотека Републике Српске и "Срна-филм", у сарадњи са Југословенском кинотеком из Београда, а уз покровитељство Министарства просвјете и културе Српске, општине Пале и Црквене општине паљанске. С. ШЕКAРA ДAНAС Вечерас у 19 часова у оквиру Ревије биће приказани филмови "Слике из БиХ" из 1930, "Избор мис филм" из 1932, "Сцене из живота блаженопочившег краља Aлександра" из 1935, "Збор четника у Новом Саду" из 1938, те годину касније настало остварење "Музеј Кнеза Павла". У другом дијелу програма, публика ће бити у прилици да погледа филмове "Шарене слике из целог света" и "Побратими-Босанци".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.