Требињски планинари, извиђачи и љубитељи природе похо
Глас Српске
Требињски планинари, извиђачи и љубитељи природе похо
Са "Вучијег зуба" (1.805 метара), а поготово са највишег врха Орјена "Зубачког кабла" (1.894 метра) пуца поглед до Вележа и Волујака на сјевер, до Ловћена и Aлбаније, као и далеко на морску пучину
ВИШЕ од 70 чланова требињског планинарског друштва "Вучији зуб", Одреда извиђача, омладине Црвеног крста и других заљубљеника у природу недавно је учествовало у традиционалном, четвртом по реду походу на Орјен. Та планинска љепотица спаја Херцеговину и Црну Гору, Зупце, Кривошије и Приморје, па се ту тачно и не зна гдје је међудржавна граница. Заједно са Требињцима, пуних 25 километара од Убала до "Вучијег зуба"(1.805) и највишег врха планине "Зубачког кабла" на 1.894 метра и назад, пјешачили су кроз камењар и ријетке четинаре, и планинари из Планинарских друштава "Трескавица" из Трнова, "Волујак" из Гацка и "Соко" из Љубиња.
- Пратио нас је хладан сјеверац, који брише преко Убала, потом Пирине пољане и Доброг дола, поготово кад смо се дохватили каменитих страна, гдје расте ендемично дрво муника и гдје још понекад кликће соко или се виде орлови - рекао је Aлександар Јанковић, планинар и предсједник младих Црвеног крста Требиње. И чланови Црвеног крста су чинили дио планинарске експедиције.
Међу њима је, како нам је испричао Јанковић, било и млађаних заљубљеника у природу, попут дванаестогодишње Раше Ратковић и нешто старије Тање Вујић. Оне нису презале од напора и са изненађењем су гледале заостали снијег у шкриповима и увалама и "оштриле" ноге на негостољубивом камењару.
Јанковић је истакао да су стазе одлично маркиране и да је било доста премора и префорсираних мишића.
Ипак, дружење, сусрет са планином, дисање пуним плућима, заједништво које љубитељи природе развијају међусобно и онај тајанствени дослух са чарима и ћудима планине - то је оно што што се памти, носи у сјећању, у причама и на фотографијама. Према ријечима Брана Вулешевића, са врха Орјена, који је у Црној Гори, пуца поглед све до Вележа и Волујака на сјеверу, до Ловћена и до Aлбаније на истоку, а хоризонт се спаја са морском пучином...
- Преко Орјена су једино успјели проћи утренирани планински гренадири аустроугарске војске из правца Требиња, да устаницима са леђа ударе на Кривошије, и ми планинари - као добар познавалац историје овог краја додао је Вулешевић.
Најстарији учесник похода Мирко Милошевић (70) и овога пута се први докопао врха планине.
- Истина, са Надом Илић и Бориком Мишељић нисмо залазили на "Вучији зуб", него право на "Зубачки кабао", гдје смо дуго чекали остале, који су пристизали "у епизодама", или у групама, иако планинари строго пазе да ко не заостане, или не залута - испричао је овај прекаљени планинар и ненадмашни познавалац сваког кутка Херцеговине.
A кад је уморне планинаре крајем дана сјеверац "спустио" на Зубачка Убла, у Извиђачком дому чекао је старјешина требињских извиђача Небојша Ратковић са "куварима" др Драганом Филиповићем и Светом Дракулом и - казанима пасуља. Ту је дата ријеч за нове походе на планине, а на Орјен - већ догодине!
Миливоје БЕШТИЋ
Фотографије Aлександар ЈAНКОВИЋ
СПОНЗОРИ
Поред општине Требиње, овај поход планинара помогли су Прокредит банка - филијала Требиње, која је сваком учеснику похода даровала по "ланч-пакет", што је добро дошло у врлетима ове планине, као и требињски кафић "Aзаро", гдје ће се још дуго препричавати згоде и незгоде учесника ове акције, те бутик "Дама фешн", и Радио Требиње - као медијски спонзор.
ВОЛУЈAК
Подсјећамо, крајем августа ове године 24 требињска планинара учествовала су у походу на Волујак, други врх по висини у Српској и БиХ на 2.336 метара надморске висине, заједно са домаћинима из гатачког планинарског друштва Волујак".
