Свјетионик православља на риви

Осим Срба, нашу цркву ради задовољења својих вјерских и духовних потреба често посјећују Руси којих на овом дијелу Јадрана има доста. Све чешће у нашу цркву долазе и католици. Када је црква пуна и наша душа је пуна, рекао је протојереј Никола Шкорић

НОВИНAРСКA знатижеља приликом недавне посјете Сплиту подстакла је вашег репортера да се распита да ли се у овом граду налази храм Српске православне цркве, ако постоји како живи и ради свештенство, има ли вјерника... Сазнање да је у служби народа црква посвећена највећем српском просветитељу Светом Сави и то у старом језгру Сплита, у непосредној близни Диоклецијанове палате, на свега стотињак метара од познате сплитске цркве Светог Дује, било је пријатно изненађење. Црква Светог Саве на празник Преображења Господњег била је пуна, свету литургију служили су намјесници ове цркве, протојереј ставрофор Никола Шкорић и јереј Славољуб Кнежевић. На молитви нису били смо Срби. - Осим православаца Срба, нашу цркву ради задовољења својих вјерских и духовних потреба често посјећују Руси којих на овом дијелу Јадрана има доста. Све чешће у нашу цркву долазе и католици. Када је црква пуна и наша душа је пуна - испричао нам је протојереј ставрофор Никола Шкорић. Протојереј Шкорић као да је чекао наше питање да ли православна црква има проблема у Сплиту. - Aко радите свој посао, не петљате су у туђи и не гурате никоме прсте у очи нећете имати никаквих проблема. Ми овдје сасвим нормално живимо и радимо. Видјели сте да је било причешће и освештали смо ново грожђе, тако да по старом обичају од данас почиње нова берба грожђа. Наши вјерници као и у свим крајевима обиљежавају своју крсну славу - напоменуо је Шкорић. Проблема је било у ратном периоду. У цркви није било свештеника од 1991 до 1997. године. Те године постављен је прота Илија Карајовић за свештеника у цијелој Далматинској епархији. - За шест година, када у овом светом храму није било никога, све црквене ствари брижно је чувала једна жена. Од завршетка рата обновљено је 20 цркава. Још четири су у рушевинама. Обновљена су сва три манастира у епархији: Крка у Кистањама, Крупа у Обровцу и Драговић у Врљикама. Било је притисака да из нашег печата избришемо ријеч "српска", али тај притисак више не постоји - истакао је протојереј Никола Шкорић који је истовремено и професор на Богословији у манастиру Крка. Како смо сазнали од свештеника, црква Светог Саве у Сплиту имала је бурну историју и неколико вијекова је светионик православља на сплитској риви. - На овом мјесту црква је од 18 вијека. Тада је овдје био женски католички манастир. Све монахиње су у том периоду помрле од куге. Између два свјетска рата овдје је била полицијска жандармерија. Град Сплит је 1925. године мијењао овај простор са Српском православном црквом за нашу земљу која је била од старог Хајдуковог стадиона Плинара до Скалица. Све је ово сада на нама грунтовно - нагласио је Шкорић. Из дана у дан све је више вјерника у цркви Светог Саве у Сплиту, па је и нада већа да ће једног дан бити завршена црква чија је градња започета прије седам деценија - 1937. године. Према подацима протојереја Николе Шкорића преко 500 православних породица у Сплиту на неки начин су везане за цркву, а у Сплиту тренутно живи око осам хиљада Срба. Они су гаранција да ће ова црква и даље бити свјетионик православља али и стуб око кога ће се они окупљати у овом лијепом далматинском граду. Текст и фотографије Вид БЛAГОЈЕВИЋ ЧЕКA СЕ ДОЗВОЛA Према ријечима протојереја ставрофора Шкорића, 1937. године почета је градњу нове цркве. - Те године од брачког камена сазидани су зидови висине осам метара. Тада је забрањено да се заврши црква због купола јер, како је тада речено, оне нарушавају изглед сплитских кровова односно старо језгро Сплита - испричао нам је протојереј Никола Шкорић. Од тада па до 1988. године Српска православна црква је стално добијала одбијенице за наставак градње са образложењем "није политички зрело да Срби имају цркву у Сплиту". - Покренули смо сад поново питање завршетка цркве и молећи се Богу надам се да ће нам дозволити да завршимо цркву - нада се протојереј Никола Шкорић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.