Сто дана француског предсједника Николе Саркозија

Саркози је увијек тамо гдје треба, било да се ради о ослобађању бугарских болничарки из Либије, сахрани погинулог рибара у Бретањи или емотивног сусрета са оцем петогодишњег дјечака којег је силовао вишеструко осуђивани педофил

ПAРИЗ - Сто дана од доласка на мјесто шефа државе, Никола Саркози је и даље на насловним странама готово свих дневних и недјељних новина, пренио је Танјуг. Медијски “овердоз” његовим ликом током предсједничке кампање се наставља и чини се да Французима још није досадио. Недељник “Експрес” се пита: “Зашто фасцинира?” и закључује да је то зато што личи на просјечног Француза који једе пицу и једноставно се изражава. Његови сународници не престају да се чуде новом стилу предсједника државе, који прије свега жели да остави утисак човјека од акције, који је тамо гдје је потребан, било да је у питању ослобађање бугарских болничарки из Либије, сахрана погинулог рибара у Бретањи, реаговање на кризу на свјетским берзама у писму њемачком канцелару Aнгели Меркел или емотивни сусрет са оцем петогодишњег дјечака кога је силовао вишеструко осуђивани педофил. - Мене воле кад сам од користи, док су неки, као Симон Вејл или Бернар Кушнер вољени када не служе ничему - умио је да изјави као министар унутрашњих послова. Непредвидљива и недосљедна политичка еволуција хтјела је да му се управо ово двоје некадашњих политичких противника приклоне, Вејл подршком у предсједничкој кампањи а Кушнер као један од “прелетача” из редова социјалиста који је постао његов министар спољних послова. Тајну његове популарности један министар у влади објаснио је на сљедећи начин. - Постоји равнотежа између предсједника, који је у потпуности свјестан своје моћи, укључујући и у спољним манифестацијама снаге и аспекту гламура, и човјека који посједује аутентични осјећај за јавност, захваљујући коме остаје близак људима. Саркозијев говор је једноставан и директан, свима разумљив. - Aко ништа друго он бар умије да каже - умију често да примијете његови сународници. Ова “блискост са народом” резултат је завидног познавања јавног мњења, његових очекивања и жеља, на основу небројаних анкета које је наручио још као министар унутрашњих послова, и у Француској нове, медијске стратегије која подсјећа на англосаксонски модел “спининга”, односно брижљиво промишљене стратегије комуникације. Телевизијска камера је тако постала главно оружје новог предсједника, уз “малу помоћ” пријатеља међу којима су највећи медијски магнати. Колико је моћ слике важна, показује и скандал поводом фотографије са љетовања коју је почетком мјесеца објавио недјељник “Пари мач”, а на којој су фото-монтажом уклоњене гламурозне наслаге сала на стомаку предсједника, који је приказан док весла голих прса. Власник овог популарног листа је иначе његов добар пријатељ Aрно Лагардер, који је власник још неколико дневних листова и радио станица. О “саркоманији” говори и прашина која се дигла око нове књиге Јасмине Резе, “Зора, вече или ноћ”, у којој је прослављена књижевница направила портрет шефа државе након што га је пратила у стопу током предсједничке кампање. Ова књига, у којој, према коментарима у француској штампи, ауторка није избјегла општој фасцинацији Саркозијевим ликом, најављена је као литерарни догађај и прије него што је објављена. ИЗAЗОВ Прави изазов чека га у септембру, у сфери суштинских реформи које је најавио у домену економије са циљем да смањи државни дефицит и повећа куповну моћ грађана. Неколико показатеља му не иде у прилог, као што је низак привредни раст, дефицит у спољној трговини, финансијска криза, синдикати који су ископали ратне секире. Они најављују врућу политичку јесен у којој ће нови предсједник морати да се суочи са осјетљивим економским и социјалним питањима која су дуго гурана под тепих.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.