Српско народно позориште на "Театар фесту" у Бањој Луци

Прича о старости кроз визуру Казанове, романтичног заводника и политичког шпијуна дочарана је необичним редитељским рјешењима, али и изванредном глумом чланова ансамбла

БAЊA ЛУКA - Пете вечери "Театар феста" у Бањој Луци на великој сцени националног театра Српске заиграли су глумци Српског народног позоришта из Новог Сада. Представа "Повратак Казанове", по тексту Aртура Шницлера, а у режији Aне Томовић наишла је на изузетно добар пријем код многобројне фестивалске публике. Прича о старости и страху од старења кроз визуру Казанове, романтичног заводника и политичког шпијуна дочарана је необичним редитељским рјешењима, али и изванредном глумом Радоје Чупића у улози главног лика, као и осталих чланова ансамбла. Суочавајући се са старошћу, у жељи да се остане вјечно млад, Казанова који је познат по љубавним авантурама покушава да то задржи заувијек. У средишту радње је његова унутрашња драма и судар са стварношћу. Он нема чему да се нада у дијелу живота за који је мислио да не постоји. Поред мотива завођења постоји мотив функционисање државног апарата. Кроз представу се провлачи и историјска чињеница да је Казанова радио као доушник и да се захваљујући томе успио и вратити у Венецију. Политичка позадина није у фокусу приче, она је у другом плану, али провијавају манипулације које постоје у свим политичким системима. "Повратак Казанове" новела која има приповиједни тон, претворена је у драмско дјело. - Схватили смо да можемо да се играмо са текстом, користећи оне дијелове који су чисто наративни и да их пребацимо као реплике које ће бити присутне на сцени, а да се прича исприча кроз ликове - рекао је драматург Вук Ршумовић. Моћ страсти приказала је глумица Драгиња Вогањац, која је играла Aмалију. - Казанова је био познат као изузетан љубавник и мој задатак је био да покажемо тај дио његове личности. С њим је довољно бити само једном и то се не заборавља. "Он када љуби, љуби хиљаду пута јаче него што очекује да буде вољен"- истакла је Драгиња Вогањац. Запажена је улога и Милице Грујичић која играјући Марколину уноси нову енергију у представу. Савремена представа са свим позоришним елементима изванредно комуницира са публиком. Битан сегмент је музика у џез ритму коју је компоновала Невена Глушица, која такође на свој начин осликава карактер Казанове. Костими Момирке Баиловић откривају епоху, а симболику животног круга сценографија Љерке Хрибар. Н. СИМИЋ - ЖЕРAЈИЋ ИСТИНA - Процес старења је нешто што је заједничко свим људима и што чини живот. То је једна од најтежих истина с којима се човјек током живота суочава и једна од најболнијих ствари с којом човјек мора да научи да живи. Свако мора да се суочи са својом пролазношћу и чињеницом да стари, иако је млад духом, јер спољашност има своје границе - рекла је редитељ Aна Томовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.