Слободан Шијан добитник награде "Стари опасни мачак"

Моји филмови, иначе, нису жанровски, али идеје сам налазио у жанровским филмовима. То сам гутао, објаснио је Шијан

СЛОВЕНAЧКИ "Гросманов фестивал", који се одржава у градићу Љутомер, промовише култне, жанровске и ријетке филмове, а Слободану Шијану, као овогодишњем добитнику признања "Стари опасни мачак", посвећен је програм Ретроспективе који укључује његова најпознатија дјела: "Ко то тамо пева" и "Маратонци трче почасни круг" . На пројекцији у отвореном биоскопу "Оаза" свих 150 столица је било попуњено, а филм је на ногама пратило још око 40 људи. Копија на 35-милиметарској траци упадљиво је била квалитетнија од оних које се користе у Србији, без оштећења и са веома живим бојама. Како је Шијан рекао Бети, настала је на захтјев словеначког увозника, а скинута је вјероватно са оригинала или копије оригинала. Организатори Гросмановог фестивала су одлучили да Шијану додјеле награду "Стари опасни мачак", сматрајући га изузетно заслужним за развој жанровског филма на просторима некадашње Југославије и уопште за режисера који је пресудно утицао на кинематографију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. - Велика ми је част што сам добио ову награду, тим прије што фестивал организују млади људи - рекао је Шијан публици, захваливши јој на бројности и додао да ако овај филм, снимљен прије 27 година њима нешто значи, за њега је то велико признање и то значи да је са њим ипак нешто урадио. Шијан је Бети рекао да му је посебно драго што борави у Прлекији, крају Словеније у којем раније није био, а који га са својим виноградима подсјећа на Тоскану. Упитан како гледа на чињеницу да је награду добио од фестивала који промовише жанровске филмове, Шијан је рекао да је то вјероватно зато што је у доба СФРЈ стекао етикету жанровца, тиме што је јавно хвалио америчке жанровске филмове, на које су соцреалистички критичари гледали са презиром. - При томе (љепљењу етикета) се заборављало да имам врло широк укус, а ја припадам школи која воли све - изјавио је Шијан и додао да је истицао филмове чија се вриједност потцјењивала. Према његовим ријечима, такође се превиђало да је жанровски филм већ био афирмисан са појавом црног таласа у Француској. - Моји филмови, иначе, нису жанровски, али идеје сам налазио у жанровским филмовима. То сам гутао - објаснио је Шијан, истакавши да се, на примјер, идеје из "Др Дивљака и човјека од бронзе" Џорџа Пала могу наћи у каснијем, врло хваљеном филму Стивена Спилберга "Отимачи изгубљеног ковчега". Он је рекао да су његови ставови вјероватно више имали одјека у Хрватској и Словенији него у Србији, с обзиром на то да је у доба СФРЈ сарађивао са загребачким филмским часописом "Филм" и да је словеначка штампа пратила његове иступе. Шијан је указао да је због свог залагања за жанровски филм можда имао и штете јер су му послије "Давитеља против давитеља" (1982) била затворена врата, уз оцјену да је с том комедијом страве и ужаса отишао предалеко.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.