Сања Малетић о мајчинству послије 50. године: Ово је одлучила за своју ћерку

Ташмајданском парку. Мислим да јој та социјализација кроз вртић тренутно није потребна. Њој су потребни мама и тата који, Богу хвала, могу себи да приуште да буду уз њу – истакла је Сања.

Коментаре околине да мора имати више времена за себе, Сања одлучно одбацује.

- Предуго сам је чекала да бих је сад одвајала од себе. И онда кад ми кажу, мало ме то наљути, знаш, кажу ми пријатељице неке: "Да, али ти мораш да имаш време за себе". Кажем: "Аман, имала сам 50 година за себе и стварно сам имала 50 година за себе". Пропутовала цео свет уздуж и попреко кроз приватна путовања, кроз посао. Ишла где сам хтела, радила шта сам хтела, спавала докад сам хтела. Сад се то наравно све променило и ја немам проблем с тим што се то променило. Стварно сам 50 година имала за себе и желим све ове године наредне да посветим свом детету - јасна је била Сања.

Године борбе за потомство

Присећајући се периода трудноће и година борбе, певачица признаје да је и сада обузме страх, када схвати кроз шта је прошла.

- Паднем у такав страх кад се тога сетим; ја сам ту трудноћу изнела као млада жена. Никакав проблем нисам имала, здравствени. Мислим да нисам била свесна тада од те еуфорије и од те силне жеље и од те силне радости, кад сам остала у другом стању, да размишљам какви све проблеми могу да се десе и Богу хвала па ми тај адреналин није дао, таквим мислима. Овако сам приватно и природно јако експлозивна жена. Мало сам можда и архаична, мало старомодна, мало сам прека жена и мене свашта нешто може да избаци из такта. На крају крајева, ја сам Вању чекала толико дуго због проблема са штитном жлездом, а то је болест високих емоција. Је ли, вероватно нешто што у послу прећутиш, па не кажеш, па те то глође и једе код куће кад си, па овакви односи, па онакви односи, негде се то одрази на штитну жлезду - рекла је она.

Тренутак када је сазнала да је у другом стању памтиће, каже док је жива.

- Онај сам тип жене која не може да чека. Код мене све мора да буде одмах и сад. И, требало је да чекам бету. Међутим, нисам могла и рекла сам мужу: "Нећу да радим никакав тестић, него ћу да чекам званичну бету". И наравно, одем и купим тест и одем у купатило и одрадим тај тест и видим да има једна линија. И сад, удахнем и, сад ми је страшно, како мужу то да кажем, јер ми смо негде од разочарања чували једно друго. Нисмо показивали ту количину разочарања ни он мени, ни ја њему, него смо некако то ћутке, сажваћеш то разочарање сам са собом, а овамо бодримо једно друго. Ко зна шта се у његовој глави дешавало, исто као што ја знам шта се у мојој глави дешавало, али нисмо знали једно за друго, јер о томе смо ћутали. И кад сам одрадила тест, видим једна линија и стварно сам онако прогутала кнедлу, што кажу, и шта сад, знаш, како њему рећи. И размишљам: "Добро, нећу му рећи ништа, сачекаћу бету, званичну бету, али ћу само себе", размишљам сад брзо. "Само ћу себе припремити на то како да му кажем да бета није океј", али имам још два, три дана до тада, времена. То ти је тако, оно, кроз секунде ти пролази кроз главу – прича Сања.

• Повезани текст:

Породила се Сања Малетић! Пjевачица постала мајка у 52. години, познат пол бебе

Међутим, само неколико тренутака касније услиједио је преокрет који јој и данас тјера сузе на очи.

- И сад, излазим из купатила и, он ме наравно, познаје ме много добро, пита: "Шта је с тобом?" Кажем: "Не, није ништа". И вратим се и погледам још једном и, две линије. Јао, Боже драги. Значи мени... Сад би ми сузе кренуле на очи. Знаш, оно као да ти је рекла: "Е 'ало, врати се овамо, ту сам, где си". Али ја сам нестрпљива, ја нисам могла толико дуго да седим у купатилу и да чекам. Кад сам видела ту једну линију, ја сам у неку своју ту панику упала, у тај неки страх, у стрес, у не знам ти шта. Гледам и не верујем, па погледам још једанпут, па подигнем мало, па спустим, па подигнем. И сад размишљам: "Боже, да л' да му кажем?" Јер можда тест зна да покаже... Али то све не траје оволико дуго. То су ти све оне секунде, знаш, и да л' да му кажем, можда се испостави да није тест како треба, па ћу да га разочарам. Ма, не могу ја да трпим у себи то. Сад, носим онај тест и кажем: "Две линије". Он каже: "Молим? Две линије? Јеси сигурна?" Кажем: "Јесам". И сад даље се не сећам, ја се стварно даље од тога не сећам" - искрена је била.

Дани ишчекивања и стрепње

Услиједили су дани ишчекивања и стријепње над сваким лабораторијским налазом, а била је свјесна да више нема времена за губљење.

- И онда сам после два дана отишла да урадим бету и, бета је показала добро. И сад почињу ту они други страхови, знаш, да ли ће бета да расте или да пада. Онда идеш сваки дан да радиш тест крви и да ли бета расте довољно, да ли је како треба све. Све си у неком грчу да нешто неће да буде добро, знаш. И сад кад прођем с Вањом поред те лабораторије, кажем: "Само ваша бета и ја да вас поздравимо, да вам махнемо". Знаш, стресно је то кад знаш да ти је задњи воз. Кад би, да кажемо по народски, задњи воз; ја сам ушла у 52. годину кад је зачета Вања. Знам да после тога више немам ништа, ја немам више ни јајних ћелија, ја сам последње две јајне ћелије узела тада и једна се примила и ја више немам ни година, ни јајних ћелија, ја више немам ништа и то знам, да ми је задњи воз - појашњавала је Сања, која је потом вратила филм и на долазак кући из породилишта, у ком је претходно тражила да се задржи нешто дуже.

- Породила сам се у приватној болници, онда сам тражила још два дана да останем. Ми немамо мајке близу нас да може неко да дође да нам покаже, нити је његова сестра близу нас, нити је моја сестра близу нас... Тако да, моје другарице су све запослене жене, оне раде од седам до три, не може нико да не спава целу ноћ, па ме двори. Друго, нисам тип жене која би дозволила да ме неко двори - испричала је пјевачица-

По по повратку кући "окренула" се новим бригама.

- А онда сам, као и свака "луда" мајка, проверавала да ли дише ноћу, знаш кад беба чврсто спава, легне па чврсто спава овако... Знаш, ручице овако, па се рашири: "Боже, да ли дише?" Али ја нисам једина, то су све мајке такве – сјећа се Сања.

Преломни тренутак за њен унутрашњи мир био је одлазак у цркву и разговор са духовником.

- И онда сам на први велики празник отишла у цркву и ишла сам са Вањом. То је био њен први улазак у цркву. Свештеник ју је прихватио на руке, увео у цркву, све што треба да каже с њом заједно. И онда, мајке иду са децом на исповест, је ли? Онда сам ушла на исповест код свештеника мог и рекла сам да имам јако велике страхове, огромне. Он ми каже једну реченицу: "Сањо, па Бог то чува, немој да се бринеш". И то је стварно тако. То Бог чува и све оно што ми као родитељи не можемо да сачувамо. Знаш, не можеш ти да утичеш на то да ће дете да ти поврати и да л' ће стићи на време да је окренеш и све, али и Бог нешто ради, знаш. И Бог то чува. Бог дао, па Бог и чува. Тако да ми је том једном реченицом одагнао много, много страхова. И сад кад се она закашље, кажем: "Бог то чува, Вањо, Бог то чува". Или знаш оно кад се загрцне некада, виче: "Е". Означила је да треба мало да је пуцнем овде... Кажем: "Бог чува, Вањо, Бог чува" – каже пјевачица.

За два сата стигле хиљаде порука

Упитана чије су је честитке и ријечи највише дирнуле у сатима непосредно након порођаја, Сања се присјетила да јој је у року од два сата послије порођаја " једно 20.000 порука".

- И сад у том... Знам ко ме је први добио на телефон. Рале и Јана су ме звали први. Њихов позив је био први, рецимо, који сам видела. А све остало је протекло у некој 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.