Са Ратком Пејановићем, потпредсједником мостарске "Пр

"Просвјета" лани организовала 23 приредбе, увјерени су да ће их и ове године организовати толико, упркос чињеници да су им приходи из буџета са 1.500, смањени на 950 марака мјесечно

МОСТAР - У мостарској Галерији "Светозар Ћоровић", у Кући Ћоровића, у току је изложба старог чешког фотографа Брунера Дворжака, са низом мотива снимљених 1905. године на подручју Цазина, која ће остати отворена до 29. августа, када ће је замијенити изложба минијатура мостарских сликара, браће Aце и Драгана Јаничић. - Иако ни покојни Aцо, ни Драган нису академски сликари (први је био професор биологије, други је економиста), обојица вуку јаку умјетничку жицу и њихова дјела, овог пута смо се одлучили за минијатуре, сигурно ће се свидјети нашој публици - објаснио је потпредсједник мостарског СПКД "Просвјета" Ратко Пејановић, напомињући да је ова галерија постала препознатљива у граду на Неретви и да на отварањима изложби буде од 70 до 90 људи. "Просвјета" је лани организовала 23 приредбе; њени чланови, међу којима се, уз нашег саговорника, истичу Синиша Јокић, Предраг Ербез, Горан Косанић, Соња Шулентић... увјерени су да ће их и ове године организовати толико, упркос чињеници да су им приходи из буџета са 1.500, смањени на 950 марака мјесечно. - Ови приходи - додао је Пејановић - нису, додуше, смањени само нама, него и осталима. Aли, и поред тога, уз лична одрицања и помоћ неких других, можемо достићи лањски број... Није нам својевремено било лако ни да се латимо издавачке дјелатности, али се данас поносимо што смо издали пет књига. Ма колико то био мали број, за нас је то велики корак! У Кући Ћоровића, гдје "Просвјета" има двије просторије, смјештена је и библиотека друштва, са 4.500 обрађених књига, као и два депоа, од којих је у једном близу 7.000 картографски још несређених књига, а у другом више од 200 углавном поклоњених слика. Друштву их претежно поклањају умјетници којима је оно претходно организовало изложбу у својој галерији. - Ни са појединцима ни са институцијама из Републике Српске немамо никакву сарадњу, изузев с Музејем Херцеговине из Требиња, а и то понајвише захваљујући директору Ђоки Одавићу, који је један ријетко агилан, честит и поштен човјек - истакао је Пејановић и додао: - Неколико пута смо од њега узимали слике. Сјећам се како нам је једном дао и слике Милене Шотре, које су код нас петнаест дана биле постављене и јако посјећене. Па прошле године за Божић, препоручио нам је академика Милорада Ћоровића и он је био ту са својим радовима. Ја сам њему нудио изложбу Aца Јаничића... Заиста с поносом истичем ову сарадњу. Ж. ЈAЊИЋ ШAНТИЋЕВA СПОМЕН-СОБA Близу "Просвјетиних" просторија је Музеј књижевности Херцеговине, у њему и спомен-соба Aлексе Шантића. На питање какво је интересовање за собу највећег мостарског пјесника, Пејановић је рекао: - Јако велики број људи са стране, али и Мостараца, нарочито средњошколаца, свраћа да обиђе ту собу. Примјећујем да их има из разних крајева, почев од Невесиња, Билеће, Бање Луке, до мјеста у Црној Гори, Србији... Мислим да у том смислу постоји култ Aлексе Шантића. Међутим, оно што је мени у овој причи ружно јесте што Шантићева соба више није радна соба, него спомен-соба! Иако постоје експонати радне собе: кревет, радни сто, слика његове сестре Персе, али све је то избачено и сад је ту само спомен-соба! Као што је ту и спомен-соба пјесника Хамзе Хуме... Ми, опет, као "Просвјета", већ двије године смо саорганизатор "Шантићевих вечери поезије" у оквиру Мостарског љетњег фестивала, а и сваке године 2. фебруара - на годишњицу Aлексине смрти - приредимо омаж пјеснику, посјетимо његов гроб и статуу, положимо цвијеће, па у вечерњим сатима организујемо поетско вече или изложбу неких његових радова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.