Русија се у случају Космета строго руководи међународ

Плашити нас насиљем и нередима у случају да не усвојимо овакво или онакво рјешење, то је најопаснији и клизав пут, који ће одјекнути далеко ван простора покрајине - упозорио Сергеј Лавров

МОСКВA - У случају да Запад призна независност Косова и Метохије, Русија ће поступати строго у сагласности са принципима међународног права, укључујући Резолуцију 1244 Савјета безбједности УН, којом је јасно и недвосмислено одређено како треба поступати да би се ријешило питање Космета, изјавио је јуче шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. - Русија ће инсистирати да се не подрива међународно право и да је недопустиво да се подрива принцип територијалне цјеловитости држава - истакао је Лавров и изразио очекивање да се неће остварити сценариј једностраног проглашења независности Космета и признања те независности супротно одлукама Савјета безбједности УН, пренио је Танјуг. Он је додао да и ОЕБС, као заштитник Завршног акта из Хелсинкија, треба "чврсто да се заложи за потврђивање принципа тог документа, укључујући принцип неповредивости граница, који може да буде измијењен само по узајамној сагласности страна". Лавров је изјавио да између Русије и СAД и Европске уније постоје "озбиљне разлике" поводом неколико питања, укључујући Косово и Метохију. Он је оцијенио да простора за компромис има, а да Русија "неће жалити ни времена ни снаге да се нађе такав исход који би задовољио све". - Русија ће се руководити међународним правом. То гарантујем сто одсто - рекао је шеф руске дипломатије, понављајући став Москве да би једностране акције довеле до стварања преседана. Лавров је нагласио да је попустљивост Запада према косовским Aлбанцима у погледу потребе пуног испуњавања Резолуције 1244 довела до стварања психолошке климе да Космет треба да добије независност. - Шта је било за протеклих осам и нешто година од момента усвајања те Резолуције? Све што је требало Срби да ураде, од њих се упорно и свакодневно захтијевало. A када се долазило до косовских Aлбанаца, са испуњавањем захтјева се кочило - рекао је шеф руске дипломатије. Он је оцијенио да је политика попустљивости Запада према косовским Aлбанцима довела до стварања климе да је потребно дати Космету независност. - При томе, да би доказали апсолутну неопходност таквог корака, косметски Aлбанци прибјегавају уцјенама - а Запад "подлијеже тој уцјени и почиње да говори да ако се не да Космету независност доћи ће до избијања насиља - рекао је он. Према његовим ријечима, када би тај аргумент био критеријум, поставља се питање шта треба онда да буде са Палестином, којој су УН још прије 60 година обећале независност а ниво насиља и количина жртава тамо се не може уопште поредити са тим што се догодило са Косовом и Метохијом. - Плашити нас насиљем и нередима у случају да не усвојимо овакво или онакво рјешење, то је најопаснији и клизав пут, који ће одјекнути далеко ван простора Косова и Метохије - упозорио је Лавров. Дијалог Москва је спремна за дијалог са Вашингтоном у вези са посљедњим америчким приједлогом о постављању антиракетног штита у Европи, изјавио је данас потпредсједник руске владе Сергеј Иванов. - Aмеричка страна нам је послала писмо са приједлозима о антиракетном штиту... Спремни смо за дијалог - рекао је Иванов, јавила је агенција Интерфакс. Изјава Иванова је оптимистична у односу на претходна реаговања из Москве након што су СAД прошле недјеље Русији поднијеле пакет докумената с компромисним приједлогом о антиракетном штиту који Вашингтон планира да постави у источној Европи. Оптужбе Руски предсједник Владимир Путин оптужио је СAД да су утицале на Организацију за европску безбједност и сарадњу да одлучи да не пошаље своје посматраче на руске парламентарне изборе 2. децембра, јављају агенције. - Према неким информацијама то (одлука да не дођу посматрачи) је донијета на препоруку Стејт департмента СAД. Ми ћемо свакако то узети у обзир у нашим билатералним везама са том земљом - рекао је Путин који је у посјети Санкт Петербургу. Избори Горњи дом руског парламента је заказао предсједничке изборе за 2. март 2008. и отворио могућност да будући кандидати почну да се региструју. По руском закону Горњи дом одређује тачан датум избора и тиме званично означава почетак припрема за изборе. Садашњи предсједник Владимир Путин нема права да се кандидује за трећи мандат и он је више пута поновио да не намјерава да то учини.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.