Ропство ђаволу (20)

Програм секте, оне чије је "учење" најцрње, функционише тако што тражи да урадиш како ти се каже, или да се убијеш. То ће Наташина мајка сазнати касније кад открије да је у питању вуду магија. Она, Божана, била је доведена у стање лудила до покушаја самоубиства, суочена са порнографским фотографијама које је компромитују. Чак су их видјели и у полицији, због чега је ужаснута

Наташу смо једног дана нашли поред кутије за лекове из које је прогутала више пилула за смирење. Одвели смо је на ВМA и целе ноћи шетали да не заспи. Сада знам да је њој било наређено да се отрује. Ево како сам ја била доведена до покушаја самоубиства. Након инцидента у Маријином стану, Наташа нам је рекла да пристаје да са нама пође у Рим, под условом да поведемо и Марију, која нас је задужила својим пожртвовањем. Муж и ја пристајемо. Ја останем да извадим пасош за Марију. Међутим, мене почињу да издају ноге. Трома сам, губим оријентацију, не могу да устанем. Муж нам пошаље новац по пријатељима, ја одем код њих, знам где станују, али лутам, једва погодим врата. Марија упада код тих пријатеља, а ја без речи устајем и као хипнотисана, крећем за њом. Када смо стигле код куће, Марија ме пита: - Је си ли лутала? - Питам је откуд зна. То је као кад осећаш да лудиш и тога се стидиш, а још горе је што те они све време прате како лудиш. Двострука личност? Марија ми саопштава да не жели да иде са нама у Рим, јер не воли Италију. Ја остајем запрепашћена у дневном боравку, а њих две се нешто сашаптавају у Наташиној соби. Иза тога Марија излази и пада на под, Наташа јој прилази и благо удара по образу да је поврати, а мој мозак читаву сцену региструје као да Наташа жели да убије Марију и ја своје дете проглашавам лудим и зовем хитну помоћ да је одведу у психијатријску болницу "Лаза Лазаревић". Тек сутрадан схватим шта сам урадила. Некако је извучем одатле. Марија почиње да ми сугерише да имам двоструку личност. Каже ми да је Наташу напустио њен момак, јер моје друго ја ужива у изопаченим односима са другим мушкарцима. Исприча ми страшне ствари. Шокирам се. Немогуће! Марија ми каже да Наташа има компромитујуће фотографије и порно филмове који су снимљени са мном да су јој то дали људи који су ме пратили и надгледали шта радим. Ја и даље у то не могу да верујем, а она наводно, одлази да код Наташе у соби провери ко је на тим фотографијама и бива толико "згрожена" да одлази у купатило да повраћа. Ја се и не усуђујем да то погледам. Марија излази из купатила и каже ми да сам то сасвим сигурно ја на тим фотографијама са њеним момком - Грујом! Ужас! На крају додаје да је то гледала и полиција. Људи нису могли да се начуде где сам све то научила јер то није виђено у светској порнографији! Ја поверујем. Aко то Марија каже, мора да је тачно. Мужу пријављујем да сам тежак душевни болесник, а онда зовем кума и тражим пиштољ да се убијем. Почињу да ми нестају документа: пасош, лична карта, здравствена књижица. Марија је тих дана стално код нас и каже ми да сам то вероватно негде оставила, кад је моје друго "ја" тј. негативна страна личности, била доминантна. A онда отвара плакар и чуди се: - Јао, ево ти возачке дозволе! Ти си је ноћас вратила!? - Ја и не знам да сам ноћу негде излазила. Покушавам да здрави део личности максимално упослим. Поставим себи до излазних врата препреке са столицама, закључам врата итд. Рачунам, ако негде кренем, мораћу да прескочим Наташу и Марију, откључам врата, налетећу на столице у предсобљу. Више не спавам. Ипак, у једном часу клоне ми глава. Тргнем се. Столице разбацане, телевизор упаљен, као и сва светла, у спаваћој соби изгужвана постељина, пепељара пуна пикаваца, флаша до пола испијена и две чаше. Питам се ко је то урадио? Њих две гледају у мене. Презрела сам себе. Зар да ја поред своје кћерке, у кућу доведем мушкарца!? Нема друге, та срамота мора да се оконча тако што ћу да се убијем! Кришом од Наташе, молим Марију да ми донесе таблете... Моје дете као да долази к себи, каже ми: - Мама, немој случајно да се убијеш! Aко се теби нешто деси, ја ћу се убити... Па и да си таква, ја те волим, ти си моја мајка. И онда долазимо до кобног 29. октобра, када је Марија пренела Наташи Жаклинино наређење "Мораш да убијеш Мецу. То ти је последњи задатак". Наравно, њих две су то од мене криле. Ја сам седела код куће заокупљена мислима о самоубиству, када је зазвонио телефон. Подигнем слушалицу, неко други је, с друге стране залупи. A онда поново и чујем само неки мушки глас који каже "ало", па потом са неким тамо нешто прича. Наташу напао манијак Мислим да су тада проверавали да ли сам се већ убила, јер је Марији било познато да сам своје самоубиство до детаља испланирала. Ипак, седим и мислим да ће ме пустити да се убијем и због тога сам очајна. Управо тада у стан улазе њих две. Наташа крвари, а Марија ми каже да ју је напао неки манијак, да треба само превити рану, а не и пријављивати полицији и сл. Док се ја и комшиница бринемо око Наташе, Марија се стално врти и гледа на сат. На крају некуда оде. A онда сам сазнала за убиство Маријине бабе Косаре. Мислила сам да оне пилуле попијем 30. октобра, дакле дан после убиства, али ми је Наташа рекла: - Мама, потребне смо сада Марији, можда ће у полицији тражити од нас да дамо изјаве. Када су и мене позвали у Градски МУП у ул. "29. новембра" прво што сам рекла инспектору било је: - Гарантујем својим животом да Марија није убица! - Госпођо, рекао ми је један од њих - ни за кога немојте да гарантујете. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.