Романа први пут проговорила о хапшењу и затворским данима у Аустралији

БЕОГРАД – Пјевачица Романа Панић и њен тадашњи партнер Филип Мркајић 2020. године ухапшени су у Аустралији због сумње да су пљачкали новац из банкомата. Поп пјевачица је сада први пут говорила о томе како је изгледало њено привођење, али и затворски дани у далекој Аустралији.

Туристички одлазак који се претворио у кошмар

– Мој вјереник и ја смо отишли у Аустралију прије короне. Имала сам идеју да пјевам, ми смо туристички отишли тамо. У дану се дешава корона, јављају да се све затвара и ми остајемо у Аустралији. Он је добио неке информације и покушава нешто да направи нелегално, а у Бризбејну на сваких 20 метара имаш камере. Више има полиције него становника. Био је ухваћен и снимљен.

– Упадају нам у собу, полицајци с пиштољима кажу: „Руке увис!“ Почела сам да се тресем. Питали су га да ли је он тај, он је потврдио и рекли су да пођемо с њима. Он је њима рекао да сам ја његова дјевојка и да немам ништа с тим, а они су рекли да и ја морам да пођем у станицу полиције на информативни разговор. Ја у једну собу, он у другу. Послије пола сата мене су пустили, рекли су ми да сам слободна, а да он сутра има суђење. Вратили су ми пасош, а задржали телефон – испричала је на почетку Романа.

"Фотографија читача картица све је промијенила“

Открила је детаље преокрета.

– У телефону је била фотографија  неког читача картица. Позвали су ту неку особу која је послала ту слику, која је случајно из Србије. Она је дошла и за мене и мог партнера испричала све и свашта. Сутрадан је дошла полиција и возе ме на суђење Филипу.

– Већ смо ми назвали адвокате, рекли су нам да је то први преступ и да ћемо бити ослобођени. Међутим, ситуација се вртоглаво мијења. Сутрадан они и мени узимају пасош и кажу ми да сам и ја ухапшена. Рекли су ми да имају доказ да сам крива и да признам. Нисмо хтјели да причамо ништа без адвоката.

Два мјесеца неизвјесности и страхова

– Звали смо Београд да нам се пошаље новац да нас пусте јер је била истрага. Имали смо визу, плаћали смо сваки дан себи смјештај 150 долара. Позајмљивали смо паре за то од пријатеља. Истрага је трајала два мјесеца, умјесто мјесец дана – истакла је она.

Додала је да нико овдје није знао шта се дешава.
– Нисам смјела да кажем никоме. Знали смо да су нам пасоши били чак у Европолу испитивани и да не смијемо да идемо нигдје јер чекамо суђење. Почиње корона, закључана је цијела планета.

Изненадна пресуда

– На нама је суђење 2. јуна, а све се десило први пут 4. априла, а 5. априла су мене привели. Пред суђење адвокат зове и каже да купимо карте преко Рима за Београд, да ће суђење трајати сат времена и да ћемо бити ослобођени и добити забрану за Аустралију и то је то – испричала је Панићева у подкасту „Змајкаст“.

– Првих 45 минута суђења је све нормално, онда је уследила пауза и послије улазимо на суђење. Долазе два полицајца, један стаје иза мене, други иза њега. Крећем да се тресем, осјетила сам да нешто није у реду. И Филип исто. Одједном пресуђују да сам осуђена на годину дана. Тамо служиш трећину казне – два мјесеца у истрази и два мјесеца затвора, а Филип добија два мјесеца у истрази и три мјесеца затвора – нагласила је Романа.

„Моји нису знали да ли сам жива“

То је, додаје, био пакао.
– Моји нису знали 10 дана да ли сам жива, све су нам одузели. Нисам имала могућност ниједног јединог позива у Европу, само да кажем да смо живи. Ништа нису дали.

– Два мјесеца сам била у затвору. Овдје је настао хаос, то се сазнало. То је био неки затвор при судници, притворске ћелије гдје су биле три–четири жене под стаклима и металом. Ту сам провела недјељу дана, а све држе три дана. Ту те посматрају какав си тип јер тамо има пуно младих људи наркомана – истакла је пјевачица.

Живот иза решетака на Петом континенту

Она је испричала и како су јој изгледали затворски дани у Аустралији.
– Послије тих седам дана превезена сам у прави затвор. Рекли су ми да имам право жалбе, али да су њихови затвори као рехабилитациони центри јер су они богата земља.

– То су биле ћелије као неке куће, имале су собе, дневни боравак, телевизор, кухињу, природу, шетање, терене. Добијаш три пара тренерки, патике, веш... Тренирала сам, упознајем људе.

– Послије мјесец дана су ме премјестили у други затвор. Филипу је преминуо отац док је био у затвору, а није знао. Лезбејке ме нису напаствовале у затвору. Већина њих користи те синтетичке дроге. Имала сам став, само су ме питали да ли сам популарна пјевачица у Србији.

– Једна затвореница ме је савјетовала да кад год излазим из ћелије закључавам јер могу да ми убаце пар грама неке дроге. Полиција то претражује и ако нађу нешто – „ћао“, а ја нисам криминална. Заљубила сам се – закључила је Романа у подкасту „Змајкаст“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.