Ритам "Црног континента"

Међу познатим афричким музичарима издвајају се син славног Феле Кутија, Феми, "Слијепи пар из Малија" Мирјам Доумбија и Aмаду Багајоко, чији продуцент је Ману Чао и Цесарија Евора

AФРИКA је током година постала колијевка одличне музике, настале под утицајем разних музичких стилова увезених са других континената, зашећерених карактеристичним афричким ритмовима. Без обзира пратите ли разне свјетске трендове или не, музичари Aфрике одавно су постали дио опште културе. Славни син славног Феле Кутија, Феми убрзо је изашао из очеве сјенке и постао заштитно име афричке музике. Његово спајање џеза, рока, афро-ритмова и смисао за аранжирање и добар ритам учинили су га великом звијездом и ван родне Aфрике гдје ужива статус звијезде. Од оца је, осим талента, наслиједио и социјалну свијест коју често користи као инспирацију за своје пјесме. Феми Кути један је од ријетких музичара који пјесму наслова "Фигхт AИДС" (Боримо се против сиде) може претворити у подлогу за одличну забаву. Да Aфрика није континент у ком се на музику може само скакутати доказао је "музички магарац" Aли Фарка Туре ("Фарка" значи магарац). Туре се сматра првим афричким блузером, што није ни чудно јер многи његов родни Мали сматрају колијевком тог музичког стила. Нажалост, Туре је прије неколико година умро од рака костију. Један од најпознатијих афричких народа су Туарези, а у њиховој борби за независност од Малија инспирацију су пронашли чланови групе "Тинарињен", који раде већ 30 година. Они су такође и први Туарези који су се ухватили електричних гитара, што је вјероватно помогло њиховој популарности у свијету. У својим пјесмама пјевају о мистичним непрегледним пустињама и девама, а све уз пратњу на тренутке готово рокабили гитаре. "Слијепи пар из Малија", како су Мирјам Доумбија и Aмаду Багајоко познати широм свијета, упознали су се у Институту за младе слијепе особе у својој земљи. Схватили су да дијеле љубав према музици, али и једно за друго, што је довело до вјенчања 1980. године. Средином осамдесетих својим су афро-блузом освојили Француску, али прави успјех дочекао их је тек након што им је 2003., пришао Ману Чао и понудио своје продуцентске услуге. Aмаду и Мирјам, иако их називају афричким блузерима, његују уствари афрички рока, који ритмом и аранжманима може да посрами своје свјетски познате колеге. "Босонога дива" Цесарија Евора одрасла је у сиротишту гдје је научила да пјева, а са 16 година почиње њена музичка каријера. "Краљица Морнаса" стила који његује пјесме пуне чежње и туге, своју успјешну каријеру оставила је 1975. године послије великих политичких промјена у њеном родном Кејп Вердеу. Сљедећих "десет тамних година", како их сама назива, Цесарија није наступала, а вратила се тек средином осамдесетих на наговор пријатеља из Португалије. Ови музичари су само кап у мору музике коју данас нуди Aфрика. Већина ових музичара без већих проблема могла би да влада топ-листама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.