Разговор: Радослав Зеленовић, директор Југословенске

Када је у питању Кинотека Републике Српске, обезбијеђен је простор који је потребно довести у стање које би у потпуности одговарало намјени. То је потез који ће, вјерујем, повући Министарство просвјете и културе Републике Српске, рекао Зеленовић

НЕМA никакве сумње да Југословенска кинотека више него добро сарађује са Кинотеком Републике Српске, а нама је стало до добре сарадње са свим кинотекама бивших југословенских република, из простог разлога што је Aрхив Југословенске кинотеке у Београду централна ризница из које су произишли сви други архиви на овим подручјима. Овим ријечима директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић указао је на значај међусобне сарадње кинотечких установа у цјелини, јер је чињеница да се одређени филмски материјали налазе на више адреса пресудна и о питању њихове заштите и безбједности. - Када је у питању Кинотека Републике Српске, сматрам да је овдје учињен значајан искорак, јер се планске активности спроводе правим редослиједом. Чињеница да је обезбијеђен простор, који је потребно адекватно припремити и довести у стање да у потпуности одговара намјени, што је потез који ће, вјерујем, повући Министарство просвјете и културе Републике Српске, главна је, основна и једина исправна полазна тачка за квалитетну кинотечку дјелатност - рекао је Зеленовић. Он је нагласио да без централног депоа не може бити ни потпуно одговарајућег чувања и заштите филмске грађе, која захтијева посебне услове, и подсјетио како је и институција на чијем је челу "на властитом примјеру" изучила такву школу. - Филмска трака је изузетно осјетљив организам и често имам обичај да наведем да, када уђе, у процес пропадања, не познаје рак као болест већ само метастазе, а то је, углавном, незаустављиво - истакао је Зеленовић. Он је додао да филмска грађа мора зато да се чува у одговарајућим условима, климатизованим просторијама и мјестима која нуде могућност буквалног залеђивања. Новоотворени Депо у Београду, према његовим ријечима, је модеран, са два спратна нивоа испод и изнад земље, који је урађен захваљујући донацији владе Француске. Зеленовић је подсјетио да је националним инвестиционим програмом Републике Србије предвиђено да се сагради још пет депоа, а идеја Југословенске кинотеке је да по Закону о заштити културних добара адекватно архивира све што је снимљено на филмској траци. Значајан дио телевизијских програма од 1958. до 1970. године снимљени су управо на филмској траци. - Имамо велики број журнала и филмских новости, али намјеравамо и да комплетирамо ту колекцију. Знамо да се разни негативи налазе у окружењу и жеља нам је да их прикупимо и те филмове чувамо на јединствен начин, да их попишемо у централну базу и сачувамо за будуће генерације - рекао је Зеленовић. Он је истакао да је добро што се и у Републици Српској стварају елементарни услови за филмску архивистику и да у Кинотеци Српске раде вриједни и стручни људи који имају богато искуство у овој дјелатности. - Aрхив је срце система, а приказивање филмова је истина, то је образ, то је лице - закључио је Радослав Зеленовић. С. ШЕКAРA НОВИ ДЕПО Југословенска кинотека добила је на 111-годишњицу прве филмске пројекције у Београду, Србији и на Балкану технолошки савремено опремљени Депо за чување и заштиту 50 милиона метара филмске траке - вриједног филмског блага те институције. У Депоу у Кошутњаку, који је званично отворен 6. јуна, на Дан Кинотеке, на 700 метара квадратних простора, на два нивоа испод и изнад земље, биће смјештено 120.000 филмских копија, од чега је 80.000 од по 300 метара, а 40.000 од по 600 метара филмске траке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.